Метода учења која води до успеха

Сва деца имају начин на коју уче, али он понекад може бити дуготрајан или неуспешан.

Начини предавања и учења доста су сe изменили. Раније су наставници ђацима градиво преносили тако што би им диктирали, што није случај са модерним учењем. Циљ модерног начина учења је учење на часу. Једна одскора доста примењена метода код учења је метода синтезе. Ево како овај начин учења функционише:

Прва фаза: Оно што би прво требало урадити са градивом јесте прочитати га. Тим постпуком ћете створити јасну слику у глави о чему тај текст говори да би касније могао да одрадиш један од следећих корака.

Друга фаза: Наког успешно одрађене прве фазе, из текста би требало извући све информације. Личности и године ако учите историју, називе једињења ако учите хемију, физичке и друштвене одлике неке државе ако учите географију…

Трећа фаза: У овој фази би требало да одвојиш битне од небитних информација које си раније издвојио из текста. Такође, овај фаза ће ти бити важна за четврту, предпоследњу фазу.

Четврта фаза: Користећи битне информације из претходног поступка, напиши краћи састав. Битно је да тај састав буде написан твојим речима јер ћеш га тако најлакше и најбрже савладати.

Пета фаза: Сада када си све то лепо одрадио, преостаје ти само да научиш твоју верзију лекције, а успех ће ти бити загарантован!

Немојте “бубати” напамет лекције, јер тако научено градиво нема никакву сврху и  брзо ћете га заборавити!

Извор: Детињарије

Деца и њихово окружење

Извор: Учитељица Наталија

Двадесет показатеља да је ваше дете даровито

Сваком родитељу је његово дете прави мали геније, међутим постоје малишани који се по својим интелектуалним способностима разликују од других. Ево знакова који их откривају...

Приступи и дефиниције тремина "даровитост" су разнолики. Многи људи овај термин користе искључиво како би описали људе чија је интелигенција знатно изнад просека, док други прихватају и шири спектар дефиниције. 

Док IQ тест може да утврди ниво интелигенције тестиране особе, деца се врло често идентификују као врло надарена, запажањем породице, наставника и пријатеља. 

Погледајте које су неке од карактеристичних особина надарених малишана у смислу опште интелектуалне способности, али имајте у виду да ниједно надарено дете нема баш све ове карактеристике:

1. Уче брзо, лако и ефикасно.

2. Имају изузетно богат речник за свој узраст.

3. Имају изузетну моћ резоновања.

4. Имају необично добро памћење.

5. Показују способност самодисциплине.

6. Имају склоност за ред, рад и дисциплину.

7. Разумеју сложене појмове. У стању су да схвате дубину проблема и размишљају о решењима.

8. Показују велику радозналост за све око себе. Постављају провокативна питања.

9. Имају запажен успех у школи.

10. Имају моћ концентрације, интензивну пажњу која искључује све остало.

11. Брзо одговарају на питања.

12. Сналажљиви су. Проблеме решавају генијалним методама.

13. Поседују велико интересовање за науку или књижевност.

14. Усмено и писмено изражавање им је на завидном нивоу.

15. Имају моћ расуђивања и концептуализације.

16. Показују склоност ка уметности.

17. Емотивно су стабилни.

18. Теже доминацији међу вршњацима или појединим ситуацијама.

19. Показују спремност да прихвате комплексност.

20. Отворени су и дружељубиви, лако склапају пријатељства.


Извор: yumama

Како деца самостално могу научити да читају?

Проучавајући начине на који деца самостално уче да читају у Садбери Вели школи, развојни психолог Питер Греј издвојио је 7 принципа на основу којих функционише самостално учење читања код деце:

У нашој култури влада опште уверење да децу неко мора учити читању. Наука стално покушава да пронађе најбољи начин да се деца уче читању. Томови и томови стручне литературе су посвећени овој теми. Прави ратови вођени су између заступника различитих теорија у погледу најбољег начина да се деца уче читању.

Све у свему, испоставља се да је научити дете да чита компликована ствар. Осим васпитача и учитеља, и од родитеља се очекује да помогну у том процесу. Читава индустрија помоћних материјала за учење читања развила се у ове сврхе – интерактивни компјутерски програми, видео лекције, научно конципирани приручници за учење слова.

Последњих година, напредак у разумевању процеса све више се очекује и од скенирања мозга магнетном резонанцом, како би се учење прилагодило можданим процесима сваког детета понаособ.

А на сасвим супротној страни, налази се покрет противника класичног школског система, који тврде да деци уопште није потребно да их неко учи читању! Докле год дете одраста у писменом друштву, окружено људима који читају – читање ће научити само. Свакако, у том процесу ће постављати питања и добијати упутства оних који знају да читају али иницијатива у потпуности треба да буде дететова.

У једном истраживању процеса учења читања, спроведеном у експерименталној школи Садбери Вали (Sudberry Valley School) у Масечутетсу у којој ученици напредују само на основу својих интересовања, показало се да деца могу веома брзо и без напора самостално да науче да читају чим су довољно мотивисана. Данас, мотивација је чак јача него пре неколико деценија, јер је комуникација помоћу писане речи важнија младима – због компјутерских игрица, имејла, Фејсбука, слања смс порука…

Проучавајући начине на који деца самостало уче да читају у Садбери Вели школи, развојни психолог Питер Греј са Бостонског колеџа издвојио је 7 принципа на основу којих можемо разумети самостално учење читања код деце:

1. Не постоји прави нити најбољи узраст за учење читања. Дете које прва слова научи тек са 8 година са 14  може читати на стотине књига годишње и освајати књижевне награде.

2. Мотивисано дете веома брзо може постати добар читач. Ако дете годинама скоро да не напредује у читању, а онда се наједном заинтересује за читање, може га савладати за буквално неколико дана.

3. Притисак на дете да вежба читање може произвести контраефекат. Оно што би требало да буде забавно искуство, може се успед притиска родитеља смучити детету и одбити га од књиге.

4. Деца науче да читају онда када им ова вештина постане на неки начин вредна. Исто као што деца науче да говоре јер од те способности имају користи, научиће и да читају ако увиде корист из ове вештине. Ако их занима шта се дешава у следећем поглављу књиге а мама нема времена да им чита, или им се једу колачи по рецету из кувара а нико неће да им их направи, одједном ће вештина читања имати смисла и дете ће природно осетити порив да је савлада.

5. Као и многе друге вештине, читање се учи у друшву, кроз заједничке активности. У школама конципираним по Садбери моделу, многа деца науче да читају кроз играње са децом других узрасних група. Када се читачи и нечитачи играју заједно, деца уче слова како би могла успешно да учествују у игри.

6. Нека деца прво се заинтересују за писање, а тек онда за читање. Нека деца пожеле да науче да пишу како би  се изразила кроз писану реч – цртеж обогаћен текстом, песму, стрип, како би пронашла игрицу на компјутеру или написала поруку на цедуљи у игри. Таква деца кроз учење писања аутоматски постају и читачи.

7. Процес учења читања нема предвидив ток. Због тога детету није потребно да га усмеравате, већ само да му помажете када  ту помоћ затражи, и онако како је затражи. Не вршите притисак, слушајте дете и одговорите на његова питања али не пружајте му више него што је тражило, јер ће у супротном – престати да пита.

Извор: Детињарије

Како научити дете да вози бицикл?

Зашто је добар бицикл?

Бицикл је вишеструко корисно поревозно средство. Добар је за кондицију, а не тражи пуно пара за одржавање. Најбитније је када се одржава је да увек има добре кочнице и да је сиц подешен према висини детета које га вози. Прави је изазов сести на двоточкаша, посебно када се на њега седа по први пут у животу. Нека деца лакше, а нека теже савладају вожњу овим превозним средством. Како би се ваше дете уопште заинтересовало за вожњу бициклом, било би добро да му купите онај мали са три, а касније и онај са четири точка. Деца која почну рано да возе са три или са помоћним точковима лакше ће научити касније да возе на два. 

Када је време за вожњу на два точка?

Све зависи од спретности детета, нека деца већ са четири године науче да возе бицикли са два точка, а понеки тек када крену у основну школу. Старија деца ће “теже” научити да возе бицикли, јер имају већи страх (знају шта је опасност) од падова, повреде или од величине бицикла. Некима је проблематично да одржавају равнотежу па их и то успорава приликом учења. Деца која су често возила бицикли на четири точка, лакше ће савладати и вожњу на два, када им се скину точкићи.  

Шта да радим ако се дете плаши?

Уколико се ваше дете плаши, морате га на леп начин убедити да то није ништа страшно. Издвојте једно поподне само за учење и немојте никако да будете нервози. Ако почнете да вичете на дете, оно ће се још више уплашити, а постоји и вероватноћа да ће створити аверзију према вожњи. Приђите му са пуно љубави и тактике, охтабрите своје дете и реците му да слободно ослони на ваше добронамерне савете. Кажите му  да не брине ако падне, јер има заштитну кацигу и штитнике за колена који ће му ублажити бол. Објасните му, и да  не мора за један дан да савлада вожњу, већ ако буде било потребно поновићете то неколико пута. Немојте дете учити да вози где има много гужве или саобраћаја. Најбоље би било када би сте га одвели на кеј или у неко двориште које нема џомбе и које је равно. 

Која је тактика за учење најлакша?

Пре него што почнете да га учите да вози бицикли, прво га научите како да се попне на њега. За неку децу ово је право умеће. Примера ради, нека дете стане поред бицикла и нека са обе руке чврсто ухвати корман. Поставите му педалу која је ближе нози на вишље. Ваше дете би спољном ногом требало да стане на ту вишљу педалу и да истовремено пребаци другу ногу преко бицикла на супротну страну. Када то уради требало би да окреће педале непрестано,али не претерано споро, како би одржавало равнотежу. Дете не би требало ни да јурца, јер још увек не зна како да закочи.
Пошто још увек нема добру равнотежу, ваше дете ће кривудати на бициклу, па би било пожељно да истовремено држите сиц и корман. Када будете сигурни да се ваш малишан ослободо страха, ухватите само сиц и држите га овлаш. Немојте бити нестрпљиви, јер ће се дете кривити у једну страну, стално му лепим тоном говорите да држи правилно тело и да гледа испред себе.

Дете је мало сигурније, али како да сиђе?

Када се уверите да више не кривуда, да је постало сигурније у себе пробајте да га научите како да сиђе. Ако видите да се дете успаничило, одустаните и пробајте неки други дан. Уколико дете жели да сиђе са бицикла, требало би прво скроз да успори, да стисне предњу кочницу или да закочи са педалом, чим почне да стаје требало би да спусти ногу на земљу.  

Када је спремно за самосталну вожњу?

Када буде сигурно у себе и када научи све ове ствари, видећете да дете почиње само да убрзава вожњу, да се мање криви и да је опуштеније док вози. Тада пустите полако сиц, али му не говорите да се не успаничи. Када заврши са вожњом похвалите своје дете и реците му да је возио сам. Ако је дете расположено предложите му да све ово проба поново само без ваше помоћи. Следећи корак је учење вожње у саобраћају.  


Извор:  Вebac

25 НАЧИНА ДА БУДЕТЕ СЈАЈАН НАСТАВНИК

  Бити наставник једно је од најизазовнијих и најлепших занимања.

Они који то јесу ово разумеју и без додатног објашњења. Овој тврдњи, међутим, треба додати и – једно од најодговорнијих занимања. И заиста, образовати и васпитавати младе генерације није једноставан посао. За то не постоји „калуп”. Од вас зависи да ли ћете и у коликој мери бити добар наставник. Ако заиста то желите да будете, прво што треба да урадите јесте да изађете из тог „калупа”.

У постизању овог циља није довољно само познавање изврсних предавачких техника и вештина, треба изазвати поштовање и дивљење ученика, а то вас неће научити на факултету и на пракси.

Стицање поштовање ученика због сопствених предавачких способности и начина организовања часа представљаће вам велики ужитак и изазов, али и олакшање у организовању наставе и у вођењу часа.

Успостављање доброг и блиског односа са ученицима веома је важно за ниво функционалности ваших часова. Уколико не знате како да се повежете са ученицима, они, једноставно, неће ни слушати оно о чему им говорите, колико год то могло да им буде интересантно.
Са друге стране, ако остварите добар однос, ако знате како да им се приближите, вероваће вам, а атмосфера на вашим часовима, па самим тим и продуктивност њихова, биће све боља. А ви ћете бити успешнији као наставник.

Бројне су стратегије успешног држања наставе и све оне се, мање-више, односе на што квалитетније преношење знања. Међутим, права стратегија треба да пружи савете и за стицање поштовања и дивљења од стране ученика, јер то се неће десити зато што сте ви најпаметнији наставник који их учи свему и свачему (јер много је таквих), већ зато што ћете заинтригирати њихову пажњу и што ћете успети да их научите новим стварима, а да им то не представља терет и обавезу.

Ово није тако једноставно. Међутим, није ни неизводљиво, напротив. Потребно је само доста љубави према сопственом послу, стрпљења, креативности и маште.

Ево 26 изузетно корисних савета који ће вам помоћи да, ако већ нисте, постанете сјајан наставник:

1. Нека ваша предавања буду другачија. Поштујте методичка правила, али не држите их се слепо. Ако у погледу својих ученика видите досаду и питање: „Још колико до звона?”, јасно вам је да у нечему грешите. Дакле, промените нешто. Изађите из оквира школе и уобичајених правила.
Поредите појмове које објашњавате са стварима које су везане са свакодневни живот, са нечим што је њима блиско и интересантно.
Да бисте то могли, треба да будете у току са актуелним дешавањима у њиховом свету. Користите за њих карактеристичне термине (без претеривања), покажите им да их разумете. Видећете како ће им ово привући пажњу!

2. Помозите ученицима да сами осмисле трикове за лакше и брже памћење. Мотивишите их да осмисле нове и боље начине за учење. На тај начин ћете их ослободити, подстаћи њихову машту, заинтересовати их и учинити усвајање градива лакшим и занимљивијим.

3. Ако направите грешку, поделите то са ученицима. Људски је грешити. Искреност ће свакако поучно деловати на ваше ученике, а утицаће позитивно и на успостављање ближег односа са њима. Будите искрени. Уколико не знате одговор, или нисте сигурни у исти, реците им. Или, још боље, понудите им неку награду у виду оцене или дуплих бодова уколико буду направили добро истраживање на задату тему и сазнали одговор.

4. Замените места. Покажите им да су и они вас научили нечему. Због тога ће се осетити лепо и вредно. Инсистирајте да замените улоге – нека они вас науче нечем новом. Ово је проверено квалитетна метода и увек даје одличне резултате. Једном месечно будите ученик.

5. Активно пратите њихов начин размишљања. Када поставите питање, не очекујте одмах тачан одговор. Можда је и боље да га не добијете одмах, него да заједно са њима долазите до закључака. Покушајте да схватите начин на који ваши ђаци размишљају о проблему. Када приметите нов, интересантан начин на који би проблем могао да буде решен, укажите им на исти. Исто то тражите од њих.

6. Потрудите се да што више сазнате о њиховом животу. Уколико имате увид у информације о томе шта им се тренутно дешава у животу, то ће вам помоћи да се са њима повежете и боље их разумете.

7. Направите своју страницу на Фејсбуку или профил на некој другој друштвеној мрежи коју они активно користе и остварите додатни контакт са својим ђацима. То је добар начин да се повежете са њима. Ипак, трудите се да не будете превише пријатељски настројени, како бисте одржали неопходну дистанцу.

8. Користите примере из њихових живота у објашњавању градива. Искористите информације о њима у примерима, али имајте неопходну меру. Ово не треба да подразумева задирање у њихову приватност. Питајте их да ли им одговара то што се употребили пример из њиховог живота. На тај начин ћете им ставити до знања да вам је важно њихово мишљење.

9. Ако већ користите примере из њиховог живота, користите примере и из свог. Ученицима ће бити интересантно да слушају о нечему што има везе са вама, а и боље ће запамтити такве примере. Такође, знајући било који детаљ из вашег живота, па макар он био и измишљен, неће вас доживљавати као строги ауторитет који изазива непријатну атмосферу, него као некога ко је близак њима.

10. Користите имена и презимена ученика приликом састављања питања. Немојте изоставити некога. Њима ове ситне ствари много значе. Биће активнији на часу.

11. Учите их животу, не само градиву. Ви треба да им покажете и докажете како не треба да уче само ствари које ће им бити практично примењиве у животу, већ и оне које ће их обогатити знањем, општом културом и информисаношћу, што ће им, све заједно, значити у животу, као својеврсно животно искуство.

12. Донесите слаткише на час да бисте их користили у примерима, а онда их поделите ученицима. Атмосфера ће бити пријатнија и опуштенија.

13. Питајте их шта би променили у уџбенику. Тако ћете сазнати шта им се свиђа, а шта не, шта им је тешко и незанимљиво. Они ће вам дати одговоре који је начин у усвајању градива за њих најлакши и најинспиративнији.


14. Предавања започињите мотивишућим причама које наизглед немају везе са лекцијом. Поставите причу тако да не буде очигледно да говорите о том конкретном проблему. После неког времена, ученици ће покушавати да у вашим причама открију везу са градивом, чак и ако је тамо заиста нема.


15. Организујте часове који неће имати никакве везе са предметом који предајете. Разговарајте са целим одељењем о свему што им падне на памет.  Теме не треба да буду повезане са градивом ни на који начин. Пратите у коликој мери ипак повезују тему са предметом. Биће забавно, а у исто време ће ученици увидети колико је конкретан предметт укључен у све сфере наших живота, односно у коликој мери га не можемо заобићи док разговарамо о другим стварима. На тај начин ћете им, индиректним путем, указати на значај предмета.


16. Нека вам ученици проналазе грешке у предавању. Не дозволите да вас сујета спречи у овоме. Уколико вам ученик пронађе грешку, прихватите то и похвалите га. Чак, задајте им вежбу да вам на крају часа кажу које сте све грешке направили. То ће им бити интересантно и активније ће вас пратити.

17. Одведите их у биоскоп, позориште, музеј, на изложбу. Поред тога што ћете тако проширити видике својих ученика, ово дружење ван школе утицаће изузетно позитивно на ваш однос са њима. На наредном часу организујте сумирање утисака и разговор о том доживљају.

18. Осмислите занимљиве начине да им доделите додатне поене. Свако питање које вам ђак постави или свако размишљање о градиву, сваки одговор, можете да претворите у прилику за додатно награђивање. Ово ће на њих деловати стимулативно.

19. Дозволите ученицима да сами саставе тест. Нека сваки ученик напише једно питање, а онда их све спојите у један тест, који ћете, сви заједно, решавати и прегледати на крају. Док будете прелазили тест, пустите их нека се договарају око броја питања и тежине истих. Тако ће сви активно учествовати, а ви ћете стећи пуну слику о томе шта и у коликој мери сваком ученику понаособ није довољно јасно.

20. Причајте им вицеве и смешне анегдоте. Будите креативни и духовити. Често комбинујте смешне приче са градивом. Трудите се да сваки час учините интересантним. Обожаваће ваше часове.

21. Када ученик каже нешто смешно, ставите му до знања да то заиста јесте тако. Испоштујте њихов труд да буду занимљиви, чак и ако то нису. Свако воли да засмејава друге. Утичите на формирање њиховог смисла за хумор.

22. Организујте час ван учионице. Промена ће позитивно деловати на њих. Учење у околностима које нису оивичене школским просторијама даће велике резултате. Уведите правило да, на пример, сваког месеца имате један час ван учионице.

23. Организујте такмичење. Бодрите их и јачајте њихов такмичарски дух, али не дозволите да то унесе раздор међу њима.

24. Дозволите им да сами себе оцењују. Организујте један час где ћете им пружити прилику да свако од њих, према свом мишљењу, да оцену себи и својим другарима, као и да вам образложи зашто тако мисли. Ове оцене, наравно, нећете уписивати у дневник. Међутим, стећи ћете праву слику о томе какав став ученици имају о вашем начину оцењивања. То што ће им овакви часови бити изузетно занимљиви је додатан разлог да их уведете.

25. Трудите се максимално да будете наставник, методичар, педагог, психолог. Уколико изоставите само једно, ефекат неће бити исти.

26. Волите свој посао. Када осетите да сте га се презаситили, дозволите себи кратку паузу, преиспитајте зашто је то тако, а онда, пуни елана, крените опет са радом. Да бисте били сјајан наставник, неопходно је да уживате у свом послу.


Извор: www.MathFour.com

ПРИПРЕМА ДЕТЕТА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Полазак у школу представља велики и значајан догађај како за дете тако и за породицу. Проверавају се дететове социјалне, емоционалне, интелектуалне и друге способности.

Деца брзо уче кроз игру, песмице, приче, бајке, басне и припреме за основну школу су базиране по том принципу. На узрасту од 5,5 – 6 године тестирањем детета добија се јасна слика стања прединтелектуалних функција које показују колике су дететове могућности. Тестирање обухвата: испитивање графомоторике, артикулације, говорне анализе и синтезе, која ако се усвоји  пре поласка детета у школу и  омогућава детету лакше читање и писање.

Уколико родитељи раде с децом свакодневно, ако с њима свакодневно разговарају, читају, проширују њихов речник и дају им довољно простора да се сами покажу у вештини причања, препричавања, цртања (дете ће бити добро припремљено за школу). Свако дете се развија својим темпом, тако да родитељи треба да прате интересе и потребе свог детета. Важну улогу у припреми детета за школу има и вртић. Кроз рад у вртићу може се препознати које дете може имати потенцијалне тешкоће у читању и писању. Највеће  дилеме родитеља јесу да ли деца треба да науче читање  пре поласка у школу. Све више је деце која пре поласка у школу савладају мањи или већи број штампаних слова и читање. Ако дете жели и има интересовања, само ће научити да чита и то најчешће кроз игру, уз помоћ старије браће и сестара. Дете се не сме присиљавати. Ако дете зна да чита – добро је. Ако не зна –научиће.

Пре поласка у школу дете треба да има издиференцирану графомоторику, да разуме просторне и временске  односе, математичке вештине, правилан изговор гласова и да се граматички правилно изражава. Потребно је прилагодити ритам спавања и оброка које дете треба да има када крене у школу  и изградити самосталност код детета.

Одведите дете да види школу у коју ће ићи, испричајте му шта се тамо ради без застрашивања или претераног улепшавања. Немојте да плашите децу и претите учитељицом. Јако је важно да пред дететом изражавате позитивно мишљење о школи и да своје дилеме и страхове не показујете.

Развој концентрације је, такође, веома важан за будуће прихватање школе. Наиме, у оквиру припремног програма постоје активности налик малим часовима (на пример, час страног језика, час музичког, уметничка радионица…). Ови часови су, у просеку, око 20-30 минута, јер је то очекивана временска дужина пажње деце овог узраста. Међутим, познато је да се већ од првог разреда од детета очекује да мирује 45 минута пре него што оде на одмор од пет минута.

Зато је постепено продужавање концентрације изузетно значајно. За успостављање одговарајућих радних навика, памћење понуђених садржаја – умеће слушања и присуствовања (не само физичког већ, пре свега, менталног присуства), одлучујућа је управо дужина концентрације.

Драги родитељи уживајте са својим дететом кроз припреме за школу. Срећно!


Аутор: Радмила Чворовић, дипл.деф.логопед
Извор: mojpedijatar

УЧИТЕЉ; УЧЕЊЕ; НАСТАВА

Учитељски позив је узвишен и племенит. Али учитељ није онај који је васпитаван и образован за учитеља, него онај који је дубоко уверен да је учитељ и да друго не може бити.

Лав Николајевич Толстој

КРУЖЕЊЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ - анимације лекције за децу

КРУЖЕЊЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ - 1

КРУЖЕЊЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ - 2

КОЛИКО ЈЕ ЉУБАВ ВАЖНА?

Једна од дефиниција родитељства је омогућити деци "корен и крила". Корен је метафора за осећај сигурности, место где се дете увек враћа јер се осећа добродошло управо такво какво је. Крила су симбол родитељске способности да своје дете пусте и у спољни свет, ван родитељског окружења, да му омогуће самостално истраживање, доношење сопствених одлука, односно - "лет".

Дете не може имати своје упориште и корен у свом дому, нити може  безбрижно "летети", ако није сигурно у родитељску љубав. Иако се подразумева да родитељи воле своју децу највише на свету, деци то не мора бити очигледно нити сасвим јасно. Деца претпостављају, слуте, надају се да је то тако, али њихово поимање света и вредности које тек требају усвојити, су другачији него код одраслих. 

Упијајући искуства из свог окружења, дечји свет пун боја, слика и асоцијација се постепено гради. Деци је неопходна јасна потврда за оно што мисле или претпостављају.

Како?

Размислите на тренутак; на основу чега дете зна да га ви волите? Јесте ли му то рекли и показали на довољно директан, отворен, недвосмислен начин? Наиме, кад похвалимо дететов цртеж или кажемо: "Ти си моје добро дете.", или "Тако смо поносни на тебе јер си …", охрабрили смо дете позитивном, подржавајућом поруком и изразили своје задовољство неким његовим понашањем. Ипак, на овај начин му нисмо рекли да га волимо. Наше показивање љубави треба бити директно, отворено, јасно. Реците; "Ја тебе много волим!" или "Волим те највише на свету!"  јер му тек на овај начин говорите нешто што не оставља сумњу или питање што сте мислили кад сте то изговорили. Невербално показивање љубави подразумева загрљаје, пољупце, "гуркање" док читате приче или се играте, тражење прилике да будете више заједно…

Осим тога, данас знамо да отворено показивање љубави утиче не само на дечје самопоуздање и на позитиван развој родитељских вредности, већ и на степен интелигенције. 

Учење

Показивање љубави је нешто што многи родитељи тек треба да науче. Чест је случај да су и они сами одрастали без овог облика родитељске подршке. "Тежи" на показивању сопствених емоција су посебно очеви који су у свом детињству били изложени познатим предрасудама да "дечаци не плачу", да су сузе за слабиће… Они су навикли сакрити и потискивати своје емоције. Зато је важно да почнемо врло рано да вежбамо показивање и отворено исказивање љубави коју осећамо. Можда ће Вам бити потребно неко време за свладавање ове вештине.

Предрасуде

Немојте бити "шкртица" у говорењу и показивању најлепших осећаја. Не можете претерати. Постоји став да се с претераном љубављу деца могу размазити. То је предрасуда коју треба заборавити. Показивати детету да је вољено није исто што и размазити га. Подразумева се да су размажена деца вољена деца, али она нису таква постала јер су била сигурна у љубав својих родитеља, већ је то резултат непримереног родитељског става. Дете је потребно сагледавати у његовој тренутној развојној фази, и не задржавати понашање као да је оно млађе него што јесте. Размаженост настаје кад не постоје границе између дозвољеног и недозвољеног понашања, кад је ауторитет врло слаб, и кад се деци допушта готово све, без јасног увида шта дете у неком узрасту треба знати.

Никад превише љубави

Љубави не може бити превише, не може бити претерана. Напротив, најзначајније што можете пружити детету је уверење да га волите највише на свету. Само тако дете може расти сигурно у себе и своју породицу. Осећај безрезервне родитељске љубави чини децу самопоузданом. Захваљујући томе, лакше склапају пријатељства, оптимистичнија су, слободнија, отворенија, радозналија. Не боје се изазова јер знају да имају коме да се врате, уколико погреше. Тај осећај "корена" је неопходан за успешан "лет", кад дође време да свом детету омогућите и крила.



Извор:Лукин портал

КЊИГА ОД ТКАНИНА

Учење кроз игру и забаву!

Занимљива књига

БРЖЕ И БОЉЕ ПАМТИМО УЗ ПИСАЊЕ

Чини се да све мање користимо оловке и папир за писање, и зашто бисмо кад имамо све те апликације, нотес овде нотес тамо, па на рачунару, па на мобилном – ко још данас мора да пише руком?!

Чини се да је данас писана реч постала куцана реч. Све је то у реду, природан след ствари и прилагођавање новој технологији. Али да ли је таква ситуација у потпуности позитивна, или пак има и своје негативне стране? Да ли је писање руком важно и зашто? Да ли губимо део себе или нешто значајно у животу уколико чешће куцамо него пишемо руком?

Већина ће се сложити да писање руком није ништа специјално важно и да не губимо ништа уколико преферирамо „куцану“ реч, али психолози и неуролози који су се озбиљно бавили овим питањем упозоравају. „Старије генерације“, којима припадамо и ми сами, ипак и нису у великој мери у опасности, док се младе генерације будућих ђака и касније студената могу наћи у веома непријатној ситуацији. Питате се зашто је то тако. Одговорите једноставно на питање и замислите се, када сте ви добили свој први рачунар и мобилни телефон, да ли сте прво научили распоред слова на тастатури и како да слепо куцате поруке на вашем мобилном телефону, или сте се прво учили да слова пишете руком и преписивали их из Буквара?

Ако је веровати неуролозима, писање руком активира подручја у мозгу која нам помажу да учимо брже и боље и да брже учимо да читамо. Исто тако, писање руком помаже нам да научимо како да боље генеришемо идеје и задржавамо информације.

- Док пишемо, аутоматски се активира јединствени неуронски круг. То је срж препознавања начина изражавања у свету писане речи, својеврсно препознавање менталне симулације која се одвија у вашем мозгу, кажу психолози.

Како је ова тема привукла велико интересовање сведочи све већи број истраживања у свету, па тако и студија спроведена од стране Универзитета у Индијани. Резултати ове студије показали су да се у мозгу деце при писању руком активирају три подручја – леви фузиформни гирус, инфериорни фронтални гирус и задњи паријетални кортекс. То су иста подручја која се покрећу и код одраслих који уче да читају и пишу. Код деце која су куцала или само пратила слова, није било никакве активације ових подручја.

Психолози који су учествовали у истраживању, објашњавају да када пишемо руком, морамо планирати и извршити акцију како би на крају испоручили конкретан резултат у облику слова и речи. То је једна од првих демонстрација мозга који се мења под утицајем вежбања.


Даљим истраживањима је утврђено да особе које пишу руком имају способност да продукују више речи и имају више оригиналних идеја од особа које се искључиво служе тастатуром.


Извор: studomat.ba

ШТА ЈЕ УЧЕЊЕ?

УЧЕЊЕ УЗ МУЗИКУ

Познато је да слушање класичне музике може помоћи у савладавању градива. Како и зашто се то догађа да ли класична музика утиче и на неке друге физиолошке процесе? 
Многи научници су открили позитиван утицај на учење уз слушање класичне музике. Велики број људи истиче да им је класична музика помогла при учењу. Део хирурга оперише уз класичну музику. Ако би питали хирурга зашто слуша класичну музику док обавља један од најтежих послова на свету, вероватно ће вам рећи да се на тај начин опусти и боље концентрише на рад.

Американци имају центар за нова открића у учењу. Тај центар тврди да се учење може повећати најмање 5 пута слушањем музике од 60 удараца у минути. Музика од 60 удараца у минути је управо музика из барока, односно и Моцартова музика. Слушањем ове музике активирамо десну половину великог мозга, док је при учењу активирана лева. Истовремени рад целог мозга максимално повећава учење и задржавање информација.

Битно је нагласити да слушање музике док се учи не гарантује никоме боље памћење информација, али може помоћи у томе. Истраживања су показала да музика сама по себи није део процеса учења, али да та музика, уз коју се учи, улази у памћење заједно с градивом које учимо. Надаље, када се покушавамо присетити оних делова градива које смо научили то ће нам бити лакше уколико и тада слушамо музику коју смо слушали док смо учили то исто градиво. Није лоше, поготово за понављање пред неки важан испит.

Моцартова "Соната у Д-дуру" најбоља за учење уз музику

Стручњаци кажу да је за добру концентрацију најважнији лични степен будности. У соби у којој је тишина степен будности је низак, а соба у којој постоји нека активност подстаћи ће већу будност. Музика ће увек бити од помоћи, али не и она с речима, кажу стручњаци. То је зато што ће један део мозга слушати речи у песми док ће покушавати нешто запамтити или решити неки задатак. Због тога је боље слушати класичну или инструменталну музику. Уочено је да су најефикаснији тактови Хандела, Баха и Моцарта, а нарочито Моцартова "Соната у Д-дуру".

Поставља се питање да ли класична музика утиче и на друге физиолошке процесе? Јапански научник др Масару Емото,у својој књизи "Порука воде", истраживао је како музика утиче на молекуле воде. Он је замрзавао капљице воде и потом их проучавао под електронским микроскопом. Поставио је два велика звучника између посуде са дестилованом водом и пустио је одређену музику, а затим фотографисао молекуле. Запазио је да при пустању класичне музике молекули воде формирају правилне геометријске облике, док је сасвим супротно када је пустио хеви метал музику. Како је наш организам састављен од више од 60 посто воде, док је на пример код новорођенчади тај проценат и много већи (скоро 90 посто), сигурно је да музика има велики утицај на нас као особе.

Уколико неко није навикао да учи уз музику могао би да покуша и види како му иде. Уколико вас музика деконцентрише онда наравно да нећете учити уз њу, без обзира на сва истраживања и чланке који су написани на ову тему. Свака особа зна најбоље шта њој одговара. Свако ће од нас наћи који му начин најбоље одговара за учење.

Извор: ucenici.info

ЗАШТО ВОЛИМ КЊИГЕ?

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК - ДЕЛОВИ ТЕЛА

ДЕЛОВИ ТЕЛА 

МУДРО

10 НАЈБОЉИХ НАУЧНО ДОКАЗАНИХ НАЧИНА ДА ДЕТЕТУ ПОМОГНЕТЕ У УЧЕЊУ

Као неуролога, родитељи ме често питају како да помогну својој деци да лакше и брже, али и дуготрајније – науче градиво. Из моје перспективе неуролога и учитеља, имајући у виду студије неуронаучника, дошла сам до неких закључака о томе како мозак најуспешније памти. Овај чланак представља на једном месту стратегије које, на основу резултата научних студија, обично предлажем, и надам се да ће бити од помоћи и деци и родитељима.



1. Научите га да памти свим чулима

Ево једноставног примера Деца могу визуелизовати земљу која кружи око Сунца, електрон који кружи око језгра атома, или им дајте да осете пецкање статичког електрицитета трљањем наелектрисаног балона. Подстакните дете да створи визуелну иконографију историје догађаја или научног процеса.

Деца могу нацртати скицу својих визуализација или вербално исказати своје виђење неког историјског догађаја кроз комуникацију са вама. Што је више чула активирано и више можданих путева стимулисано, запамћене информације остају дуже и јаче у меморији.

То функционише овако: када се одређена област мозга стимулише више пута (што се дешава када вежбамо и користимо информације), веза између неурона (нервних ћелија) јача. Овако ојачане везе дају дуготрајну и продуктивну меморију.


2. Постављање питања

Пустите их да постављају питања и пре него што науче ново градиво и упознају се са материјом. Можете чак и да припремите папириће са питањима унапред и да их изнова и изнова користите, јер се много истих питања може применити на многе задатке. Проналажење одговора на постављена питања приликом читања или слушања повећава меморију јер се има специфичан циљ. Учинак учења тако је већи, јер оно у себи носи задовољство због откривања одговора.

Самоиспитивање је такође важна лекција пре учења јер деца почињу од размишљања о томе шта би то све могла научити током лекције од наставника. Они се припремају унапред, смишљајући питања, изјаве о којима ће дискутовати са наставником и пре него што предавање почне.

Када дође време за преиспитивање, они користе оригиналне листе питања, и налазе одговоре не гледајући оне одговоре које су сами, пре лекције претпоставили. Након сада добијених, тачних одговора, они проверавају своје претходне одговоре да виде да ли су тачни. На овај начин после сваког питања, са тачним информацијама на видику, њихов мозак прекопчава меморијска кола, убацујући тачне информације.

Ево неких питања која је корисно постављати пре, за време, и после читања:

Пре читања предвиђања питања као што су:
* Мислим да ћеш ми рећи…
* Већ знам неке ствари томе, па сам предвидео…

Током читања деца могу одговарати на следећа питања:
* Ово ми звучи познато, јер ме подсећа на…
* Ја би радије да видим слику или скицу…
* Ово ме изненадило јер…
* Ово је нешто о чему бих волео да сазнам више, па хоћу…

Након читања:
* Ово ми је дало идеју за…
* Ја видим како ово може бити корисно за…
* Мислим да ће ово бити на тесту, јер…

Како то ради: преиспитивање пре него што прочитате или нешто сазнате је битно јер користи меморијске стратегије које раде на начин који је забаван деци и не захтева много писаног дела. А забавно је јер нису у питању формални школски задаци, нема притиска или казне за грешке. Деца су активни учесници у учењу и озбиљно ангажују менталне капацитете, градећи јаку дугорочну меморију..


3. Радозналост и неочекивано

Деца се рађају радознала. Они имају осећај чуђења који треба

одржавати јер је заслужан за уживање у учењу и памћењу. Ако успете да подстакнете њихову радозналост или додате новину том искуству, информације се још боље памте.

Дечја пажња и памћење биће отворенији уколико се ради осасвим новом искуству. Повежите оно што они уче у школи са нечим новим необичним, што има блискости са њиховим градивом, рецимо док их колима возите кући – песмицом, филмом… чак и промена у њиховом уобичајеном простору за учење побољшава памћење наученог, па макар то било и учење уз свећу, јер та промена чини ствари упечатљивијим.

Како то ради: мозак само малом делу, од милијарди чулних битова, омогућава да “прођу” током сваке секунде. Филтер који ради на дубоко несвесном нивоу одлучује о томе шта пролази. Када неку информацију учините занимљивом или необичном, такав чулни бит има предност, и буди додатну пажњу, остајући упамћен.

Користите фактор изненађења да активирате мозак вашег детета и осветлите пут до складишта меморије.


4. Шифровање белешки бојама

Нека ваше деца користе упадљиве боје (обојени папирићи, обојене оловке, маркери, итд), јер боје нарочито успешно “привлаче пажњу” мозга. Свака боја нека представља специфичну врсту информација у њиховим белешкама или књигама. Различите боје могу представљати категорије као што су: приоритети, везани обрасци, информације које не разуме у потпуности и слично.

Како то ради: Информације које учимо морају постати интегрисане у издржљива, дугорочна меморијска кола повезаних неурона. То значи да ученик мора да „уради нешто“ са информацијама да би активирао неуронске мреже. “Шифорвање” бојама једна је од најмоћнијих менталних манипулација која води бољем чувању података.


5. Загрејте мозак

Мозак чува информације у краткорочној меморији мање од једног минута, осим ако нису повезане са претходним знањем. Активирајте предзнање вашег детета подсећајући га на сродне лекције које је већ учио.
Активирајте претходно знање свим расположивим методама – видео снимцима, породичним фотографијама, сликама са интернета или разговорима који подсећају ваше дете на то претходно знање и искуство. На тај начин “загревате” им мозак, који постаје спреман да повеже нова знања са старим.

Како то ради: Способност мозга да учи нове ствари је директно везана за то колико успешно може да их доведе у везу са постојећим сродним информацијама, већ познатим и похрањеним негде у меморији.


6. Ојачајте меморијске везе

После школе треба навићи децу да ураде нешто са знањем стеченим тог дана. Нешто попут цртања или писања хронолошке листе сазнавања. Информације се могу додавати невезано за предмет, важно је да они виде везу између тих ствари, историјских догађаја, лектира која их асоцира на тај догађај, открића у науци… Пожељно је да користе посебне боје или сјајне оловке, лепљиве папириће у боји.. Нека цртају скице, било шта што ће градити мотивацију за учење и натерати их да боље запамте.
Како то ради: Мозак чува информације у краткорочне меморије мање од једног минута, осим ако се оне не “увежу” са другим информацијама. Што више различитих веза успостави један податак са другима у памћењу, то је чвршће ускладиштен.
Најчешће коришћена меморијска кола прерастају у најбрже доступна. Ту је управо посреди правило – вежба чини мајстора.


7. Проширење меморије екстерним мозговима

Након што је дете правилно обновило информације научене тог дана, то не значи да су оне правилно ускладиштене у магацину дугорочног памћења. Ако се градиво научи напамет као изолована информација, без веза са вишеструким већ постојећим меморијским мрежама, врло је вероватно да ће бити заборављено у року од неколико недеља. То је оно што се често дешава када се деца врате у школу после летњег одмора, заборавивши градиво научено претходне године… Само помислите колико пута сте морали поново да учите „најмањи заједнички именилац“ и „највећи заједнички садржалац.“
Меморија јача у трајну и дугорочну онда када је ваше дете свесно повезаности између нових информација и оног што већ постоји у меморији. Помоћи ћете детету да створи још меморијских веза и кроз коришћење писаних докумената који представљају везе између нових и ранијих меморијских мрежа.

Употреба дијаграма и графикона је посебно корисна, и слободно их можемо звати екстерним мозговима. Било која врсте визуелизације, било да су у питању шаблони, скице или неки облик графичког представљања добро су се показали и као повезивачи са старим информацијама и као нешто што остаје на дуже стазе у меморији.

Концизно сумирање усмене или писмене комуникација захтева да ученик заиста разуме информације, и смести суштину стеченог знања у најкраћи могући облик. И та врста провере наученог се сматра одличном вежбом за дуготрајно памћење

Како то ради: Када су меморијска кола повезана кроз више односа (категоризација, графичка организација, аналогија, сличности / различитости, итд), дете зна концизну суштину па лакше и брже увиђа везе са претходним сазнањима.

Шаблонизација: Већ изграђени обрасци лакше и дуже се чувају у нашем мозгу. Наше неуронске мреже их лакше и брже препознају. Сортирање тј. категоризација информација је такође пожељна. Графичко представљање побољшава природну тенденцију мозга да нове податке уврсти у већ постојеће базе података, при том их повезујући са већ постојећим сродним информацијама.


8. Дајте градиву личну ноту

Персонализујете материјал са којим радите, тако да га повежете са вама или вашим дететом или било ким из породице јер ће тако градиво бити много личније, и емотивно позитивније. Помозите детету да повезује информације са нечим занимљивим или примењивим у животу. Питајте, „На шта те то подсећа?“ Или „Да ли мислиш да би та информација могла да буде корисна?“

Како то ради: Углавном је код деце већина запамћеног научена напамет и бива убрзо заборављена, а најпре се губе чињенице које су од малог личног интереса. Обично ове чињенице нису повезане са занимљивостима које би им дале смислени контекст или их повезале са животом деце. Овом персонализацијом информација, она ће моћи да повежу нове информације са постојећим категоријама сачуваних података, захваљујући личним искуствима или неким познатим и блиским примерима.

Има још трикова за боље и дуготрајније учење. Један од најбољих је да учење представите као нешто друго, нешто занимљивије:

* Нека напише или исприча причу: Након читања поглавља из историје, књижевности, науке, ви дете можете мотивисати да од тога направи причу за млађег брата или сестру. Тако ће суве чињенице персонализовати у нешто лично и забавно.

*Нека драматизује: Чак и код куће, ако дете представи информације као скеч или пантомиму или их претвори у неку анегдоту, меморијски магацини ће их лакше и боље примати и дуже чувати.

* Нека неког подучава; није битно да ли сте то ви, млађи брат или сестра или чак ваш пас или мачка.


9. Одмарање мозга

То није само ноћни сан који одржава мозак
здравим и побољшава учење и меморију.

Вишедневне паузе током учења су веома важне за време домаћих и за време учења. У зависности од узраста ученика и способности фокусирања, временски интервали када им је потребна пауза ће се разликовати. Пауза треба да се направи пре него што дође до замора, досаде, и губитка пажње. Не треба уопште да буде дуга – неких три до пет минута паузе, једноставно истезање, испијање чаше воде, или пресељење у други део собе може да обезбеди свеж поглед на градиво. Некад чак и мало физичке активности, као што су скакање или играње уз једну омиљену песму може итекако да напуни батерије.
Како то ради: Пауза је прилика за изградњу синапси и стварање дугорочне меморије док се деца опуштају. Током ових пауза, мозак може посветити више енергије уграђивању и складиштењу новонаученог материјала, јер у паузи не учествује активно. Након само неколико минута, освежени мозак ће бити спреман за ново складиштење меморије.
Физички покрети током пауза ће такође повећати доток крви у мождану циркулацију, а дубоко дисање током вежби ће повећати ниво кисеоника у крви.


10. Радост и ентузијазам

Радост и ентузијазам су апсолутно неопходни за квалитетно учење. Ови савети ће вам помоћи да мовишете своју децу и да им олакшате учење. А са тим долазе и радост и ентузијазам.


Извор: Detinjarije

ТРЕБА ЛИ УЧЕЊЕ БИТИ ЗАБАВНО?

Једино ако учење и школа постану забавни деца ће радо долазити у школу и биће заинтересовани за усвајање нових вештина и знања.

Већина деце је јако радознала. Од кад науче говорити имају бесконачно много питања и брзо усвајају нове појмове. На жалост, чини се да крај тој знатижељи дође кад крену у школу или након првих пар разреда основне школе. Жалосно је да током школског периода већина деца, која нису могла престати с питањима и све их је занимало, претвори у мрзитеље учења, којима је школа, учење, домаћи и читање терет с којим се свакодневно носе и једва чекају да га се реше. Само ретки задрже почетни елан, па ће само део њих на крају основне и средње школе још рећи да воле учити.

Зашто је то тако? Сигурно деца не постану незаинтересована и лења сама од себе. Они то науче. Систем вреднује само оцене, које су постале саме себи циљ и то циљ који, најчешће, није дететов, већ родитељски. Тако дете нема осећај да учи због себе и постиже нешто за себе, већ учи због родитеља, њихових награда и слично.  

Жалосно је што систем жели да сви ученици једнако науче, да сви прођу исти програм и да их укалупи. Да сви све, по мало, знају, али да нико не буде изврстан у нечему.                                                                                                    А сва деца нису једнака, свако има свој таленат и тај би таленат требало развијати до савршенства. Да наравно да треба знати неке основне ствари, али треба му омогућити да своје врлине усавршава. Тиме би дете и даље било заинтересовано за учење, за школу, за усвајање нових знања.

Учитељима су већином “руке везане” пренатрпаним плановима и програмима. Систем од ученика тражи само чињенично знање, да добије своју оцену. Пожељно је само учење напамет и репродуцирање тог знања. Учење напамет чини учење било каквог градива налик учењу напамет телефонског именика – досадним, тешким и бесмисленим. Па тако имамо децу која уче разноразне граматичке облике страних језика, а не знају самостално рећи ни три смислене реченице. Чему онда такво “знање”?

За дечју креативност и таленат систем не реагује.  Тај систем детету “даје врећу пуну ЛЕГО коцкица” и уместо да од детета тражи креативност, да свако дете изрази своју личност и свој таленат, од детета се тражи да сложи најједноставнији могући елемент и то по точним упутствима каква му даје учитељ, који мора поштовати замисли образовног сустема. Та деца тако губе занимање за школу и било какав интерес за знање. Зар не би било боље да се могу играти с тим коцкицама, да се од њих тражи да истражују, да комбинују и да кроз ту игру уче. Да учитељ даје савете, а не наредбе, да буде помоћ и да мотивише у развијању дечје креативности.

Једино ако учење и школа постану забавни деца ће радо долазити у школу и биће заинтересована за усвајање нових вештина и знања. Тиме могу развити своје способности и таленте. Ако и даље оцена буде једино мерило “знања”, деца ће учити због оцена, биће тешко, напорно и мукотрпно. Већину тих чињеница ће заборавити јако брзо, а шта ћемо онда од те деце имати?

Извор: Ucenici.info

БУДУЋНОСТ УЧЕЊА

“Само критикујеш, дај нешто конкретно шта треба урадити”. Oвде су изнети неке аспекте који могу да се уведу у школске системе скоро одмах и да остваре напредак у правом смеру.

Индивидуалност

Не очекивати од деце да сва имају исто знање, иста интересовања и да исто раде! Пружити шансу сваком детету да учи оно што је њему интересантно, оно што оно жели. Главна улога наставника не треба да буде да науче нешто децу, већ да их инспиришу да се нечим баве. Сами ће научити шта је потребно, ту је интернет! Такође треба разумети појам индивидуалности. Можда је неко јако талентован за нешто што школа не покрива, а то свакако не значи да је то дете мање успешно. Свако дете мора да се развија адекватно у смеру у коме треба да се развија његова индивидуа. Потребни су нам у 21-вом веку што разноврснији и јединственији људи.

Креативност

Никако не тражити од деце да проблеме решавају на начин на који је већ решен, примери из књига и збирки са тачно дефинисаним посптупком и решењем су кобни за кретивност. Деца треба сама да проналазе решења. Треба да буду креативна! Ово наравно не значи да она не треба да знају како се нешто решава и како су други решили неке проблеме, али треба да траже нове механизме, а поготово треба да користе научено за нова креативна решења. Кретивност треба вежбати, то није нешто што имаш или немаш, то се учи и вежба, и то школа треба да обезбеди деци.

Радозналост

Једна од основних улога школе би требало да буде развијање радозналости код деце. Напредак науке се углавном остварује комбиновањем достигнућа из различитих области. То значи да деца треба да се што више заинтересују за најразличитије области живота. Школа мора да стимулише децу да буду радознала, без предрасуда за шта треба да буду заинтересовани, а за шта не. учење

Социјални развој

Учење би требало да се заснива на комуикацији и заједничном раду. Деца би требало међусобно да се обучавају и да заједно са наставницима сваладавају одређене области. Наставници треба да буду координатори учења, док само учење треба да се обавља између ученика. Ученици треба сами да долазе до сазнања. (Уџбенике треба укинути, а увести да сваки разред сам развије материјале током савладвања градива). Учење треба да се оствари кроз сарадњу међу ученицима.

Практичан рад

У 21. веку никоме не треба особа која зна гомилу чињеница, формула и поступака. У 21. веку су нам потребни креативни људи који умеју да практично ураде оно шта је потребно. Људи који умеју да реше сваки проблем на који наиђу. Акценат у школи не би требало да буде у меморисању информација, већ у практичној употреби наученог.

Забава и емоције

Више пута је доказано да људи одлучују емоцијама, а не логиком, да су емоције те које њима управљају. Оно што школа треба да развије код деце је одређен степен емоционалне интелигенције како би доносили правилне одлуке вођене позитивним емоцијама. Школа мора да буде безбедно и забавно место где ће деца развијати позитивна осећања, на пример: ентузијазам, љубав према послу, осећај успешности, итд…

Технологија

Деца која су рођена у 21-вом веку треба и у школи да користе алате и технологије нашег доба. Дакле, потребно је увести у школе што више природног окружења из саверменог доба. Што значи, телефони, таблети, рачунари, интернет  итд… Деца у процесу образовања би требало ове технологије да користе природно и једноставно као што треба једног дана да их користе када изађу из школа и почну да раде.

Ово су основни кораци ка побољшању образовног система.

Закључак: Иако је ово доста различито од онога како школе тренутно функционишу, није тешко оствариво. Потребни су свестрани и мотивисани наставници који су спремни да раде са децом на адекватан начин. Систем треба мало више да ради на образовању наставника у смислу како да обезбеде деци потребне услове за напредак. Овакво образовање може да буде и једноставније и јефтиније за систем, а у исто време далеко корисније за будућност како за сваког појединца који прође кроз такав систем образовања, тако и за друштво када таква деца стасају и почну да раде, одлучују, производе. Много већи проблем од остваривања ових замисли је како одустати од старих механизама и навика. Не могу вам дати одговор на ово задње питање, знам само како би требало да изгледа образовање за децу 21-вог века.


Извор: http://www.intelektualnevestine.rs