Колико је ваше дете концентрисано

Овде се налази кратак тест, путем ког можете проверити концентрацију свог детета или својих студената, а развио га је немачки институт "Иоунгворлд". Тест мери способност фокусирања детета у одређеном тренутку. Уколико резултати првог тестирања нису најповољнији препоручљиво је поновити тест након извесног времена. Вероватно ће дете други пут бити нешто успешније, јер познаје задатке, али неке тенедеције и слабости ипак треба проверити. Веома је важно придражавати се временских ограничења, као обезбедити повољне услове и атмосферу за рад (тишина, опуштеност, дете не сме да буде гладно, ненаспавано или нерасположено). Између појединих задатака препоручује се правити кратке паузе, како не би дошло до напрегнутости и замора.

Тест се састоји из 4 задатка чија је израда временски ограничена. Први, други и четврти задатак могу да раде деца свих старосних група, док трећи раде деца од трећег разреда и старији (дакле, није предвиђен за млађи узраст).

Испод сваког теста, у доњем десном углу, имате опцију за штампање. Након што одштампате задатке, припремите штоперицу и оловку.

Решења и бодовне вредности пронаћи ћете на линку на крају стране са задацима. Резултати представљају само полазну тачку у раду на подстицању и развоју концентрације детета, пружајући увид у евентуалне слабости на које би требало обратити пажњу.

Концентрација није карактеристика интелигенције. Концентрација се мења током узраста и може се вежбати и научити, независно од тога колико је дете интелигентно. Али, уколико не уме добро да се концентрише, испољавање интелигенције је отежано или онемогућено. Зато овај тест може бити користан, дајући увид и смернице. Након израде теста и израчунавања резултата, проверите да ли постоје неке доследности у грешкама. Да ли греши у словима? Или можда у бројевима? То је нешто на шта би требало обратити пажњу у раду с дететом.


  ЗАПОЧНИ ТЕСТ!


Задаци:

ЛИЦА (за све узрасте)
Слова и бројеви (за све узрасте)
Адресе (само за децу трећег разреда и старије)
Два пута исто (за све узрасте)


Извор: Надарена деца

Деца имају бољу концентрацију ако крену у први разред са седам година

Велика већина родитеља који имају децу предшколског узраста уверени су како су, са 6 година, њихови малишани у потпуности спремни за школске клупе. Међутим, истраживања показују како малишани који су у школу кренули са 7 година имају бољу концентрацију на часовима и добијају веће оцене од оне деце која су у први разред кренула са 6 година.

Одлагање поласка у школу на годину дана драматично утиче на самоконтролу, показала су истраживања научника Универзитета Станфорд.

Посматрајући понашање данских основношколаца, утврдили су како каснији полазак у школу смањује хиперактивност и недостатак пажње код 11-годишњака за чак 73 посто.
Уједно, ова истраживања су још једном потврдила како игра код деце, у односу на улазак у свет формалног образовања, има позитиван утицај на ментално здравље најмлађих.

        


Професор Томас Ди је рекао да одлагање одласка у школу док дете не напуни 7 година дословце елиминише могућност развијања АДХД-а. У САД-у и Великој Британији деца могу кренути у школу већ са 5 година, док у Француској и већини осталих земаља ЕУ-а, деца у школу крећу већ са 6.
У Финској и Шведској у школу се креће са 7 година. У овом истраживању посматрани су мали Данци.

Утврђено је како деца која су касније кренула у школу имају већу самоконтролу. Истраживања су потврдила исправност размишљања оних родитеља који су одлучили да им дете касније крене у школу. Што се вртића тиче, када је у питању Данска, научници нису имали никаквих примедби. Један од бољих предшколских програма у свету, какав имају мали Данци, не утиче на године одласка у вртић већ имају позитиван утицај на развој детета.


Извор: Магазин родитељство

Девет добрих разлога за читање

Извор: Динка Јуричић

Двадесет показатеља да је ваше дете даровито

Сваком родитељу је његово дете прави мали геније, међутим постоје малишани који се по својим интелектуалним способностима разликују од других. Ево знакова који их откривају...

Приступи и дефиниције тремина "даровитост" су разнолики. Многи људи овај термин користе искључиво како би описали људе чија је интелигенција знатно изнад просека, док други прихватају и шири спектар дефиниције. 

Док IQ тест може да утврди ниво интелигенције тестиране особе, деца се врло често идентификују као врло надарена, запажањем породице, наставника и пријатеља. 

Погледајте које су неке од карактеристичних особина надарених малишана у смислу опште интелектуалне способности, али имајте у виду да ниједно надарено дете нема баш све ове карактеристике:

1. Уче брзо, лако и ефикасно.

2. Имају изузетно богат речник за свој узраст.

3. Имају изузетну моћ резоновања.

4. Имају необично добро памћење.

5. Показују способност самодисциплине.

6. Имају склоност за ред, рад и дисциплину.

7. Разумеју сложене појмове. У стању су да схвате дубину проблема и размишљају о решењима.

8. Показују велику радозналост за све око себе. Постављају провокативна питања.

9. Имају запажен успех у школи.

10. Имају моћ концентрације, интензивну пажњу која искључује све остало.

11. Брзо одговарају на питања.

12. Сналажљиви су. Проблеме решавају генијалним методама.

13. Поседују велико интересовање за науку или књижевност.

14. Усмено и писмено изражавање им је на завидном нивоу.

15. Имају моћ расуђивања и концептуализације.

16. Показују склоност ка уметности.

17. Емотивно су стабилни.

18. Теже доминацији међу вршњацима или појединим ситуацијама.

19. Показују спремност да прихвате комплексност.

20. Отворени су и дружељубиви, лако склапају пријатељства.


Извор: yumama