Хвала ти мајко мила- видео, песма

Хвала ти мама. Воли те твоје пиле!

Љубав је обострана и бескрајна. Преноси се са мајке на дете и ... 

ПЕСМА ЗА МАМИНЕ ОЧИ

Мира Алечковић

За све бесане ноћи

и за све брижне очи

које си од мене крила,

за све уздахе твоје,

за очи које се боје

за мене, мајко мила,

за све пољупце твоје,

за руке твоје меке,

за речи топле, благе,

које си шапутала,

за све, за све ти хвала.

За сву одшиту дугмад,

за све немирлуке моје,

за порубе које си шила,

за сваку твоју сузу

која није потекла,

за све што си ми дала,

за све што си ми рекла,

хвала ти, мајко мила.

Шта мами никада није рекла...

Извор: You Tube

Нађите времена ...

Погледајте овај кратки, али прелепи видео о пријатељству између девојчице и њеног Снешка Белића. Покажите га деци, јер за разлику од многих данашњих цртаних филмова, овај ће их понешто и научити!

Нађите времена за оно што волите и за оне које волите!

Прича о четири свеће

У просторији су полако гореле четири свеће. Била је готово потпуна тишина и могао се чути њихов разговор.

Прва свећа рече: „Ја сам МИР – људи ме не успевају сачувати, мислим да ћу се угасити.“ И одмах се угасила.

Друга свећа је рекла: „Ја сам ВЕРА – нажалост, многи људи сматрају да нисам неопходна, нема смисла да горим и даље.“ Тек што је то изговорила, дунуо је лагани поветарац и угасио је.

Трећа свећа је жалосно проговорила: „Ја сам ЉУБАВ – немам више снаге, људи ме често заборављају и стављају по страни. Чак заборављају да воле оне себи најближе.“ И истог момента се угасила.

Недуго затим у собу је ушло дете. „Шта је ово?", упитало је дете. "Требало је да горите до краја.“ И рекавши то, почело је плакати.

Тада се огласила четврта свећа: „Не бој се, док год ја горим, моћи ћемо да упалимо остале свеће. Ја сам НАДА.“

Са сјајем у очима, дете је узело свећу „наде“ и запалило остале свеће .

Пламен наде би увек требало да тиња у нашем срцу, како би свако од нас могао да одржи веру, мир и љубав.

Толеранција и љубав

На Међународни дан толеранције 16.11. 2016. године, а у сусрет Светском дану детета (20. новембар), у библиотеци ОШ "Бранко Миљковић" у Нишу ученици I 1 су по први пут позајмили књигу. 

Овако малени знају и шта значи реч толеранција, али и показују то на делу.

Библиотекарка Драгана Пешић Главашевић је малишанима објаснила како и на који начин се позајмљују књиге.

Потом смо позајмили нашу прву књигу "Жућа и његове жабе".

Узбуђени и одушевљени књигом, ученици су одмах почели да читају. Желели су да покажу библиотекарки како читају.

Љубав према књизи се негује од малена, а библиотекарка и учитељица верују да ће успети у томе. 

Десет корака до среће

Извор: Psihologika 

Корисни савети за успешно родитељство (19)

Срце

Mного је опасније куповање љубави непрестаним поклонима, него било која строгоћа

Ових дана, када су новине препуне вести о пребијеним, силованим и убијеним женама, расправа о закону против физичког кажњавања деце добија епохалне размере…

…а доктора, психотерапеута, који се усудио да каже нешто супротно актуелном тренду политички коректног душебрижништва, бесомучно стављају на стуб срама, вређајући га на све могуће начине, што прилично говори не само о друштвеној клими ненавикнутој на дисонантност, него и о дубокој агресији оних који се боре против агресије.

Разлика између насиља над децом и физичког кажњавања, то јест онога што се у народу зове „батине“, то јест ћушка или шљепка по гузи, свакако да постоји, и тешко да се у томе не препознаје драстична разлика. Са друге стране, тешко ће и један закон успети да спречи родитеља да своје дете васпитава на „старински“ начин, осим ако ова халабука око новог закона све више изгледа као пројекција будућности у којој деца неће припадати родитељима, него држави.
Кад сам ја била мала, мама ме је била варјачом, тако да се увек испостављало да ме није тукла мама, него варјача. Искрено признајем да сам и ја моју ћерку кад је била мала, додуше ретко, ударила по гузи. Да ли ме то чини насилником и неодговорним родитељем? У сваком случају ме чини мањим фолирантом од оних који се ових дана јавно заклињу да своје дете никада нису ударили, и да је ударац по гузи недопустиви злочин.
Много је већи злочин говорити детету ружне речи, говорити му да је неспособно, глупо и да од њега никада ништа неће бити, много је већи злочин свађа родитеља пред децом, псовање, недоследност и недостатак моралних вредности. Батина није из раја изашла, али сигурно да из раја није изашао ни концепт да је деци све дозвољено. Деца морају да знају за границе, деца морају да се васпитају и мора да им се усади пристојно понашање.

Ако родитељ никада није прочитао ниједну причу своме детету, ако дозволи да му дете декламује марке телефона, а ниједну песму, то је дно. Ако родитељ подмићује учитеља, и допусти да му дете неписмено заврши основну, и да је полуписмено, то је много страшније него батине. Ако родитељ детету дозволи да по цео дан буљи у екран телевизора, компјутера, мобилног телефона, ако га води у играонице уместо у паркове, ако родитељ уписује своје дете у приватну основну школу, и трља руке што има и приватних гимназија, јер се тамо лакше пролази, то је катастрофа неупоредиво већа него било која „мамина варјача“.

Непоклањање пажње детету, немање времена за дете, незаинтересованост за било шта друго осим за оцене уписане у сведочанству, много је опасније него било која ћушка. Ако је родитељу његово дете увек у праву, и сви су други криви – то је катастрофа. Ако родитељ допусти да му дете заврши основну школу, а да нема појма ни о чему из историје или географије, и да се не каже „био сам кући“ него „био сам код куће“, ако родитељ иде и моли за оцену, то је горе него да га удари по гузи. Ако родитељ мува заједно са дететом за оцене, и тако учи своје дете да је у животу пречица једини начин, то је много већа трагедија и за дете и за родитеље и за друштво, јер се тако стварају покварењаци, муљатори и неспособни људи. Некада су на крају школске године родитељи мрко гледали своју децу због слабих оцена, данас, међутим, мрко гледају учитеље.

Много је опасније куповање љубави непрестаним поклонима, него било која строгоћа. Кад би родитељи имали петљу данас да науче своју децу да постоји „нема“ и „не може“, ствари би данас у овом друштву изгледале много боље. Када би се у основне школе увео предмет који се зове „Живот није шопинг“, ствари би можда изгледале другачије.

Када би ово друштво смогло снаге да објасни деци да није највећа вредност новац, и да момци са двадесет и кусур година не треба да изигравају пијане милијардере, и да девојке не треба да хрле у загрљај генерацији својих очева јер су богати и носе скупе сатове на рукама, и када би медији то ставили као пројекат од прворазредног значаја, ова расправа би имала смисла, и закон би онда можда требало донети, иако би био сувишан.

Насиље према деци је, наравно, језиво и недопустиво, али насиље према деци је само једна од фасета насиља које се непрестано промовише у медијима. Нејасно је како се најватренији заговорници овог закона нису побунили пред шокантном чињеницом да се у појединим европским земљама граница дечије доби за некажњиви секс са малолетником из године у годину све више спушта? Милион пута већи проблем је васпитно и емоционално запостављање деце. И, наравно, планетарна сексуализација деце.

Кључ ове теме дакле није у томе треба ли тући децу, него, како их васпитавати; ко их васпитава и шта су вредности којима их уче.

А мами сам одавно опростила оне варјаче.


Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић
Извор: Детињарије

Мудро

25 НАЧИНА ДА БУДЕТЕ СЈАЈАН НАСТАВНИК

  Бити наставник једно је од најизазовнијих и најлепших занимања.

Они који то јесу ово разумеју и без додатног објашњења. Овој тврдњи, међутим, треба додати и – једно од најодговорнијих занимања. И заиста, образовати и васпитавати младе генерације није једноставан посао. За то не постоји „калуп”. Од вас зависи да ли ћете и у коликој мери бити добар наставник. Ако заиста то желите да будете, прво што треба да урадите јесте да изађете из тог „калупа”.

У постизању овог циља није довољно само познавање изврсних предавачких техника и вештина, треба изазвати поштовање и дивљење ученика, а то вас неће научити на факултету и на пракси.

Стицање поштовање ученика због сопствених предавачких способности и начина организовања часа представљаће вам велики ужитак и изазов, али и олакшање у организовању наставе и у вођењу часа.

Успостављање доброг и блиског односа са ученицима веома је важно за ниво функционалности ваших часова. Уколико не знате како да се повежете са ученицима, они, једноставно, неће ни слушати оно о чему им говорите, колико год то могло да им буде интересантно.
Са друге стране, ако остварите добар однос, ако знате како да им се приближите, вероваће вам, а атмосфера на вашим часовима, па самим тим и продуктивност њихова, биће све боља. А ви ћете бити успешнији као наставник.

Бројне су стратегије успешног држања наставе и све оне се, мање-више, односе на што квалитетније преношење знања. Међутим, права стратегија треба да пружи савете и за стицање поштовања и дивљења од стране ученика, јер то се неће десити зато што сте ви најпаметнији наставник који их учи свему и свачему (јер много је таквих), већ зато што ћете заинтригирати њихову пажњу и што ћете успети да их научите новим стварима, а да им то не представља терет и обавезу.

Ово није тако једноставно. Међутим, није ни неизводљиво, напротив. Потребно је само доста љубави према сопственом послу, стрпљења, креативности и маште.

Ево 26 изузетно корисних савета који ће вам помоћи да, ако већ нисте, постанете сјајан наставник:

1. Нека ваша предавања буду другачија. Поштујте методичка правила, али не држите их се слепо. Ако у погледу својих ученика видите досаду и питање: „Још колико до звона?”, јасно вам је да у нечему грешите. Дакле, промените нешто. Изађите из оквира школе и уобичајених правила.
Поредите појмове које објашњавате са стварима које су везане са свакодневни живот, са нечим што је њима блиско и интересантно.
Да бисте то могли, треба да будете у току са актуелним дешавањима у њиховом свету. Користите за њих карактеристичне термине (без претеривања), покажите им да их разумете. Видећете како ће им ово привући пажњу!

2. Помозите ученицима да сами осмисле трикове за лакше и брже памћење. Мотивишите их да осмисле нове и боље начине за учење. На тај начин ћете их ослободити, подстаћи њихову машту, заинтересовати их и учинити усвајање градива лакшим и занимљивијим.

3. Ако направите грешку, поделите то са ученицима. Људски је грешити. Искреност ће свакако поучно деловати на ваше ученике, а утицаће позитивно и на успостављање ближег односа са њима. Будите искрени. Уколико не знате одговор, или нисте сигурни у исти, реците им. Или, још боље, понудите им неку награду у виду оцене или дуплих бодова уколико буду направили добро истраживање на задату тему и сазнали одговор.

4. Замените места. Покажите им да су и они вас научили нечему. Због тога ће се осетити лепо и вредно. Инсистирајте да замените улоге – нека они вас науче нечем новом. Ово је проверено квалитетна метода и увек даје одличне резултате. Једном месечно будите ученик.

5. Активно пратите њихов начин размишљања. Када поставите питање, не очекујте одмах тачан одговор. Можда је и боље да га не добијете одмах, него да заједно са њима долазите до закључака. Покушајте да схватите начин на који ваши ђаци размишљају о проблему. Када приметите нов, интересантан начин на који би проблем могао да буде решен, укажите им на исти. Исто то тражите од њих.

6. Потрудите се да што више сазнате о њиховом животу. Уколико имате увид у информације о томе шта им се тренутно дешава у животу, то ће вам помоћи да се са њима повежете и боље их разумете.

7. Направите своју страницу на Фејсбуку или профил на некој другој друштвеној мрежи коју они активно користе и остварите додатни контакт са својим ђацима. То је добар начин да се повежете са њима. Ипак, трудите се да не будете превише пријатељски настројени, како бисте одржали неопходну дистанцу.

8. Користите примере из њихових живота у објашњавању градива. Искористите информације о њима у примерима, али имајте неопходну меру. Ово не треба да подразумева задирање у њихову приватност. Питајте их да ли им одговара то што се употребили пример из њиховог живота. На тај начин ћете им ставити до знања да вам је важно њихово мишљење.

9. Ако већ користите примере из њиховог живота, користите примере и из свог. Ученицима ће бити интересантно да слушају о нечему што има везе са вама, а и боље ће запамтити такве примере. Такође, знајући било који детаљ из вашег живота, па макар он био и измишљен, неће вас доживљавати као строги ауторитет који изазива непријатну атмосферу, него као некога ко је близак њима.

10. Користите имена и презимена ученика приликом састављања питања. Немојте изоставити некога. Њима ове ситне ствари много значе. Биће активнији на часу.

11. Учите их животу, не само градиву. Ви треба да им покажете и докажете како не треба да уче само ствари које ће им бити практично примењиве у животу, већ и оне које ће их обогатити знањем, општом културом и информисаношћу, што ће им, све заједно, значити у животу, као својеврсно животно искуство.

12. Донесите слаткише на час да бисте их користили у примерима, а онда их поделите ученицима. Атмосфера ће бити пријатнија и опуштенија.

13. Питајте их шта би променили у уџбенику. Тако ћете сазнати шта им се свиђа, а шта не, шта им је тешко и незанимљиво. Они ће вам дати одговоре који је начин у усвајању градива за њих најлакши и најинспиративнији.


14. Предавања започињите мотивишућим причама које наизглед немају везе са лекцијом. Поставите причу тако да не буде очигледно да говорите о том конкретном проблему. После неког времена, ученици ће покушавати да у вашим причама открију везу са градивом, чак и ако је тамо заиста нема.


15. Организујте часове који неће имати никакве везе са предметом који предајете. Разговарајте са целим одељењем о свему што им падне на памет.  Теме не треба да буду повезане са градивом ни на који начин. Пратите у коликој мери ипак повезују тему са предметом. Биће забавно, а у исто време ће ученици увидети колико је конкретан предметт укључен у све сфере наших живота, односно у коликој мери га не можемо заобићи док разговарамо о другим стварима. На тај начин ћете им, индиректним путем, указати на значај предмета.


16. Нека вам ученици проналазе грешке у предавању. Не дозволите да вас сујета спречи у овоме. Уколико вам ученик пронађе грешку, прихватите то и похвалите га. Чак, задајте им вежбу да вам на крају часа кажу које сте све грешке направили. То ће им бити интересантно и активније ће вас пратити.

17. Одведите их у биоскоп, позориште, музеј, на изложбу. Поред тога што ћете тако проширити видике својих ученика, ово дружење ван школе утицаће изузетно позитивно на ваш однос са њима. На наредном часу организујте сумирање утисака и разговор о том доживљају.

18. Осмислите занимљиве начине да им доделите додатне поене. Свако питање које вам ђак постави или свако размишљање о градиву, сваки одговор, можете да претворите у прилику за додатно награђивање. Ово ће на њих деловати стимулативно.

19. Дозволите ученицима да сами саставе тест. Нека сваки ученик напише једно питање, а онда их све спојите у један тест, који ћете, сви заједно, решавати и прегледати на крају. Док будете прелазили тест, пустите их нека се договарају око броја питања и тежине истих. Тако ће сви активно учествовати, а ви ћете стећи пуну слику о томе шта и у коликој мери сваком ученику понаособ није довољно јасно.

20. Причајте им вицеве и смешне анегдоте. Будите креативни и духовити. Често комбинујте смешне приче са градивом. Трудите се да сваки час учините интересантним. Обожаваће ваше часове.

21. Када ученик каже нешто смешно, ставите му до знања да то заиста јесте тако. Испоштујте њихов труд да буду занимљиви, чак и ако то нису. Свако воли да засмејава друге. Утичите на формирање њиховог смисла за хумор.

22. Организујте час ван учионице. Промена ће позитивно деловати на њих. Учење у околностима које нису оивичене школским просторијама даће велике резултате. Уведите правило да, на пример, сваког месеца имате један час ван учионице.

23. Организујте такмичење. Бодрите их и јачајте њихов такмичарски дух, али не дозволите да то унесе раздор међу њима.

24. Дозволите им да сами себе оцењују. Организујте један час где ћете им пружити прилику да свако од њих, према свом мишљењу, да оцену себи и својим другарима, као и да вам образложи зашто тако мисли. Ове оцене, наравно, нећете уписивати у дневник. Међутим, стећи ћете праву слику о томе какав став ученици имају о вашем начину оцењивања. То што ће им овакви часови бити изузетно занимљиви је додатан разлог да их уведете.

25. Трудите се максимално да будете наставник, методичар, педагог, психолог. Уколико изоставите само једно, ефекат неће бити исти.

26. Волите свој посао. Када осетите да сте га се презаситили, дозволите себи кратку паузу, преиспитајте зашто је то тако, а онда, пуни елана, крените опет са радом. Да бисте били сјајан наставник, неопходно је да уживате у свом послу.


Извор: www.MathFour.com

ШТА ДЕЦА ТРЕБА ДА ЧУЈУ ОД ВАС?

КОЛИКО ЈЕ ЉУБАВ ВАЖНА?

Једна од дефиниција родитељства је омогућити деци "корен и крила". Корен је метафора за осећај сигурности, место где се дете увек враћа јер се осећа добродошло управо такво какво је. Крила су симбол родитељске способности да своје дете пусте и у спољни свет, ван родитељског окружења, да му омогуће самостално истраживање, доношење сопствених одлука, односно - "лет".

Дете не може имати своје упориште и корен у свом дому, нити може  безбрижно "летети", ако није сигурно у родитељску љубав. Иако се подразумева да родитељи воле своју децу највише на свету, деци то не мора бити очигледно нити сасвим јасно. Деца претпостављају, слуте, надају се да је то тако, али њихово поимање света и вредности које тек требају усвојити, су другачији него код одраслих. 

Упијајући искуства из свог окружења, дечји свет пун боја, слика и асоцијација се постепено гради. Деци је неопходна јасна потврда за оно што мисле или претпостављају.

Како?

Размислите на тренутак; на основу чега дете зна да га ви волите? Јесте ли му то рекли и показали на довољно директан, отворен, недвосмислен начин? Наиме, кад похвалимо дететов цртеж или кажемо: "Ти си моје добро дете.", или "Тако смо поносни на тебе јер си …", охрабрили смо дете позитивном, подржавајућом поруком и изразили своје задовољство неким његовим понашањем. Ипак, на овај начин му нисмо рекли да га волимо. Наше показивање љубави треба бити директно, отворено, јасно. Реците; "Ја тебе много волим!" или "Волим те највише на свету!"  јер му тек на овај начин говорите нешто што не оставља сумњу или питање што сте мислили кад сте то изговорили. Невербално показивање љубави подразумева загрљаје, пољупце, "гуркање" док читате приче или се играте, тражење прилике да будете више заједно…

Осим тога, данас знамо да отворено показивање љубави утиче не само на дечје самопоуздање и на позитиван развој родитељских вредности, већ и на степен интелигенције. 

Учење

Показивање љубави је нешто што многи родитељи тек треба да науче. Чест је случај да су и они сами одрастали без овог облика родитељске подршке. "Тежи" на показивању сопствених емоција су посебно очеви који су у свом детињству били изложени познатим предрасудама да "дечаци не плачу", да су сузе за слабиће… Они су навикли сакрити и потискивати своје емоције. Зато је важно да почнемо врло рано да вежбамо показивање и отворено исказивање љубави коју осећамо. Можда ће Вам бити потребно неко време за свладавање ове вештине.

Предрасуде

Немојте бити "шкртица" у говорењу и показивању најлепших осећаја. Не можете претерати. Постоји став да се с претераном љубављу деца могу размазити. То је предрасуда коју треба заборавити. Показивати детету да је вољено није исто што и размазити га. Подразумева се да су размажена деца вољена деца, али она нису таква постала јер су била сигурна у љубав својих родитеља, већ је то резултат непримереног родитељског става. Дете је потребно сагледавати у његовој тренутној развојној фази, и не задржавати понашање као да је оно млађе него што јесте. Размаженост настаје кад не постоје границе између дозвољеног и недозвољеног понашања, кад је ауторитет врло слаб, и кад се деци допушта готово све, без јасног увида шта дете у неком узрасту треба знати.

Никад превише љубави

Љубави не може бити превише, не може бити претерана. Напротив, најзначајније што можете пружити детету је уверење да га волите највише на свету. Само тако дете може расти сигурно у себе и своју породицу. Осећај безрезервне родитељске љубави чини децу самопоузданом. Захваљујући томе, лакше склапају пријатељства, оптимистичнија су, слободнија, отворенија, радозналија. Не боје се изазова јер знају да имају коме да се врате, уколико погреше. Тај осећај "корена" је неопходан за успешан "лет", кад дође време да свом детету омогућите и крила.



Извор:Лукин портал

ИСКРЕНА ДЕЧЈА ЉУБАВ

Једном се један отац наљутио на своју трогодишњу кћерку, јер је потрошила цео папир за увијање поклона. Нису имали новца и оца је веома наљутило то што је његова ћерка потрошила цео папир како би украсила кутију коју је желела да остави испод јелке.

Следећег јутра, малена трогодишња девојчица, узела је упаковану кутију и рекла; "Тата, ово је за тебе".

Њему је било веома тешко због његове реакције од претходног дана, те је са осмехом почео да отвара кутију.

Међутим, кад је отворио кутију и видео да је празна, обузео га је још већи бес, викао је на њу:

"Зар ниси научила, да кад некоме дајеш поклон, мора и да га буде".

Девојчица му је у сузама одговорила:

"Али тата, кутија није празна, слала сам пољупце у њу све док се није напунила. Све је за тебе, тата".

Сломљени отац, ставио је руке око своје малене девојчице и молио је за опроштај ...




Извор: Novi.ba

НАЈЛЕПШЕ ДЕЧЈЕ ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ - ПЕСМАРИЦА 2015.

Овде станују најлепше дечје љубавне песме... ЧИТАЈТЕ, УЖИВАЈТЕ и ГЛАСАЈТЕ - и ове године, поред награда које додељује жири, биће награђена и песма са највише "свиђања" - "лакова"...
ГЛАСАЊЕ ТРАЈЕ ДО ПОНЕДЕЉКА 23. фебруара У ПОДНЕ.

ЉУБАВ (НИ)ЈЕ САМО РЕЧ...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ умрла је на данашњи дан, 11. фебруара 1993. године.

Била је песник, приповедач, писац за децу, романсијер, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика. Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Најчешћи мотив у поезији Десанке Максимовић била је љубав и родољубље.
Била је професорка књижевности и чланица Српске академије наука и уметности.