Многи научници су открили позитиван утицај на учење уз слушање класичне музике. Велики број људи истиче да им је класична музика помогла при учењу. Део хирурга оперише уз класичну музику. Ако би питали хирурга зашто слуша класичну музику док обавља један од најтежих послова на свету, вероватно ће вам рећи да се на тај начин опусти и боље концентрише на рад.
Американци имају центар за нова открића у учењу. Тај центар тврди да се учење може повећати најмање 5 пута слушањем музике од 60 удараца у минути. Музика од 60 удараца у минути је управо музика из барока, односно и Моцартова музика. Слушањем ове музике активирамо десну половину великог мозга, док је при учењу активирана лева. Истовремени рад целог мозга максимално повећава учење и задржавање информација.
Битно је нагласити да слушање музике док се учи не гарантује никоме боље памћење информација, али може помоћи у томе. Истраживања су показала да музика сама по себи није део процеса учења, али да та музика, уз коју се учи, улази у памћење заједно с градивом које учимо. Надаље, када се покушавамо присетити оних делова градива које смо научили то ће нам бити лакше уколико и тада слушамо музику коју смо слушали док смо учили то исто градиво. Није лоше, поготово за понављање пред неки важан испит.
Моцартова "Соната у Д-дуру" најбоља за учење уз музику
Стручњаци кажу да је за добру концентрацију најважнији лични степен будности. У соби у којој је тишина степен будности је низак, а соба у којој постоји нека активност подстаћи ће већу будност. Музика ће увек бити од помоћи, али не и она с речима, кажу стручњаци. То је зато што ће један део мозга слушати речи у песми док ће покушавати нешто запамтити или решити неки задатак. Због тога је боље слушати класичну или инструменталну музику. Уочено је да су најефикаснији тактови Хандела, Баха и Моцарта, а нарочито Моцартова "Соната у Д-дуру".
Поставља се питање да ли класична музика утиче и на друге физиолошке процесе? Јапански научник др Масару Емото,у својој књизи "Порука воде", истраживао је како музика утиче на молекуле воде. Он је замрзавао капљице воде и потом их проучавао под електронским микроскопом. Поставио је два велика звучника између посуде са дестилованом водом и пустио је одређену музику, а затим фотографисао молекуле. Запазио је да при пустању класичне музике молекули воде формирају правилне геометријске облике, док је сасвим супротно када је пустио хеви метал музику. Како је наш организам састављен од више од 60 посто воде, док је на пример код новорођенчади тај проценат и много већи (скоро 90 посто), сигурно је да музика има велики утицај на нас као особе.
Уколико неко није навикао да учи уз музику могао би да покуша и види како му иде. Уколико вас музика деконцентрише онда наравно да нећете учити уз њу, без обзира на сва истраживања и чланке који су написани на ову тему. Свака особа зна најбоље шта њој одговара. Свако ће од нас наћи који му начин најбоље одговара за учење.
Извор: ucenici.info
