Као неуролога, родитељи ме често питају како да помогну својој деци да лакше и брже, али и дуготрајније – науче градиво. Из моје перспективе неуролога и учитеља, имајући у виду студије неуронаучника, дошла сам до неких закључака о томе како мозак најуспешније памти. Овај чланак представља на једном месту стратегије које, на основу резултата научних студија, обично предлажем, и надам се да ће бити од помоћи и деци и родитељима.
1. Научите га да памти свим чулима
Ево једноставног примера Деца могу визуелизовати земљу која кружи око Сунца, електрон који кружи око језгра атома, или им дајте да осете пецкање статичког електрицитета трљањем наелектрисаног балона. Подстакните дете да створи визуелну иконографију историје догађаја или научног процеса.
Деца могу нацртати скицу својих визуализација или вербално исказати своје виђење неког историјског догађаја кроз комуникацију са вама. Што је више чула активирано и више можданих путева стимулисано, запамћене информације остају дуже и јаче у меморији.
То функционише овако: када се одређена област мозга стимулише више пута (што се дешава када вежбамо и користимо информације), веза између неурона (нервних ћелија) јача. Овако ојачане везе дају дуготрајну и продуктивну меморију.
2. Постављање питања
Пустите их да постављају питања и пре него што науче ново градиво и упознају се са материјом. Можете чак и да припремите папириће са питањима унапред и да их изнова и изнова користите, јер се много истих питања може применити на многе задатке. Проналажење одговора на постављена питања приликом читања или слушања повећава меморију јер се има специфичан циљ. Учинак учења тако је већи, јер оно у себи носи задовољство због откривања одговора.
Самоиспитивање је такође важна лекција пре учења јер деца почињу од размишљања о томе шта би то све могла научити током лекције од наставника. Они се припремају унапред, смишљајући питања, изјаве о којима ће дискутовати са наставником и пре него што предавање почне.
Када дође време за преиспитивање, они користе оригиналне листе питања, и налазе одговоре не гледајући оне одговоре које су сами, пре лекције претпоставили. Након сада добијених, тачних одговора, они проверавају своје претходне одговоре да виде да ли су тачни. На овај начин после сваког питања, са тачним информацијама на видику, њихов мозак прекопчава меморијска кола, убацујући тачне информације.
Ево неких питања која је корисно постављати пре, за време, и после читања:
Пре читања предвиђања питања као што су:
* Мислим да ћеш ми рећи…
* Већ знам неке ствари томе, па сам предвидео…
Током читања деца могу одговарати на следећа питања:
* Ово ми звучи познато, јер ме подсећа на…
* Ја би радије да видим слику или скицу…
* Ово ме изненадило јер…
* Ово је нешто о чему бих волео да сазнам више, па хоћу…
Након читања:
* Ово ми је дало идеју за…
* Ја видим како ово може бити корисно за…
* Мислим да ће ово бити на тесту, јер…
Како то ради: преиспитивање пре него што прочитате или нешто сазнате је битно јер користи меморијске стратегије које раде на начин који је забаван деци и не захтева много писаног дела. А забавно је јер нису у питању формални школски задаци, нема притиска или казне за грешке. Деца су активни учесници у учењу и озбиљно ангажују менталне капацитете, градећи јаку дугорочну меморију..
3. Радозналост и неочекивано
Деца се рађају радознала. Они имају осећај чуђења који треба
Дечја пажња и памћење биће отворенији уколико се ради осасвим новом искуству. Повежите оно што они уче у школи са нечим новим необичним, што има блискости са њиховим градивом, рецимо док их колима возите кући – песмицом, филмом… чак и промена у њиховом уобичајеном простору за учење побољшава памћење наученог, па макар то било и учење уз свећу, јер та промена чини ствари упечатљивијим.
Како то ради: мозак само малом делу, од милијарди чулних битова, омогућава да “прођу” током сваке секунде. Филтер који ради на дубоко несвесном нивоу одлучује о томе шта пролази. Када неку информацију учините занимљивом или необичном, такав чулни бит има предност, и буди додатну пажњу, остајући упамћен.
Користите фактор изненађења да активирате мозак вашег детета и осветлите пут до складишта меморије.
4. Шифровање белешки бојама
Нека ваше деца користе упадљиве боје (обојени папирићи, обојене оловке, маркери, итд), јер боје нарочито успешно “привлаче пажњу” мозга. Свака боја нека представља специфичну врсту информација у њиховим белешкама или књигама. Различите боје могу представљати категорије као што су: приоритети, везани обрасци, информације које не разуме у потпуности и слично.
Како то ради: Информације које учимо морају постати интегрисане у издржљива, дугорочна меморијска кола повезаних неурона. То значи да ученик мора да „уради нешто“ са информацијама да би активирао неуронске мреже. “Шифорвање” бојама једна је од најмоћнијих менталних манипулација која води бољем чувању података.
5. Загрејте мозак
Мозак чува информације у краткорочној меморији мање од једног минута, осим ако нису повезане са претходним знањем. Активирајте предзнање вашег детета подсећајући га на сродне лекције које је већ учио.
Активирајте претходно знање свим расположивим методама – видео снимцима, породичним фотографијама, сликама са интернета или разговорима који подсећају ваше дете на то претходно знање и искуство. На тај начин “загревате” им мозак, који постаје спреман да повеже нова знања са старим.
Како то ради: Способност мозга да учи нове ствари је директно везана за то колико успешно може да их доведе у везу са постојећим сродним информацијама, већ познатим и похрањеним негде у меморији.
6. Ојачајте меморијске везе
После школе треба навићи децу да ураде нешто са знањем стеченим тог дана. Нешто попут цртања или писања хронолошке листе сазнавања. Информације се могу додавати невезано за предмет, важно је да они виде везу између тих ствари, историјских догађаја, лектира која их асоцира на тај догађај, открића у науци… Пожељно је да користе посебне боје или сјајне оловке, лепљиве папириће у боји.. Нека цртају скице, било шта што ће градити мотивацију за учење и натерати их да боље запамте.
Како то ради: Мозак чува информације у краткорочне меморије мање од једног минута, осим ако се оне не “увежу” са другим информацијама. Што више различитих веза успостави један податак са другима у памћењу, то је чвршће ускладиштен.
Најчешће коришћена меморијска кола прерастају у најбрже доступна. Ту је управо посреди правило – вежба чини мајстора.
7. Проширење меморије екстерним мозговима
Након што је дете правилно обновило информације научене тог дана, то не значи да су оне правилно ускладиштене у магацину дугорочног памћења. Ако се градиво научи напамет као изолована информација, без веза са вишеструким већ постојећим меморијским мрежама, врло је вероватно да ће бити заборављено у року од неколико недеља. То је оно што се често дешава када се деца врате у школу после летњег одмора, заборавивши градиво научено претходне године… Само помислите колико пута сте морали поново да учите „најмањи заједнички именилац“ и „највећи заједнички садржалац.“
Меморија јача у трајну и дугорочну онда када је ваше дете свесно повезаности између нових информација и оног што већ постоји у меморији. Помоћи ћете детету да створи још меморијских веза и кроз коришћење писаних докумената који представљају везе између нових и ранијих меморијских мрежа.
Употреба дијаграма и графикона је посебно корисна, и слободно их можемо звати екстерним мозговима. Било која врсте визуелизације, било да су у питању шаблони, скице или неки облик графичког представљања добро су се показали и као повезивачи са старим информацијама и као нешто што остаје на дуже стазе у меморији.
Концизно сумирање усмене или писмене комуникација захтева да ученик заиста разуме информације, и смести суштину стеченог знања у најкраћи могући облик. И та врста провере наученог се сматра одличном вежбом за дуготрајно памћење
Како то ради: Када су меморијска кола повезана кроз више односа (категоризација, графичка организација, аналогија, сличности / различитости, итд), дете зна концизну суштину па лакше и брже увиђа везе са претходним сазнањима.
Шаблонизација: Већ изграђени обрасци лакше и дуже се чувају у нашем мозгу. Наше неуронске мреже их лакше и брже препознају. Сортирање тј. категоризација информација је такође пожељна. Графичко представљање побољшава природну тенденцију мозга да нове податке уврсти у већ постојеће базе података, при том их повезујући са већ постојећим сродним информацијама.
8. Дајте градиву личну ноту
Персонализујете материјал са којим радите, тако да га повежете са вама или вашим дететом или било ким из породице јер ће тако градиво бити много личније, и емотивно позитивније. Помозите детету да повезује информације са нечим занимљивим или примењивим у животу. Питајте, „На шта те то подсећа?“ Или „Да ли мислиш да би та информација могла да буде корисна?“
Како то ради: Углавном је код деце већина запамћеног научена напамет и бива убрзо заборављена, а најпре се губе чињенице које су од малог личног интереса. Обично ове чињенице нису повезане са занимљивостима које би им дале смислени контекст или их повезале са животом деце. Овом персонализацијом информација, она ће моћи да повежу нове информације са постојећим категоријама сачуваних података, захваљујући личним искуствима или неким познатим и блиским примерима.
Има још трикова за боље и дуготрајније учење. Један од најбољих је да учење представите као нешто друго, нешто занимљивије:
* Нека напише или исприча причу: Након читања поглавља из историје, књижевности, науке, ви дете можете мотивисати да од тога направи причу за млађег брата или сестру. Тако ће суве чињенице персонализовати у нешто лично и забавно.
*Нека драматизује: Чак и код куће, ако дете представи информације као скеч или пантомиму или их претвори у неку анегдоту, меморијски магацини ће их лакше и боље примати и дуже чувати.
* Нека неког подучава; није битно да ли сте то ви, млађи брат или сестра или чак ваш пас или мачка.
9. Одмарање мозга
То није само ноћни сан који одржава мозак
здравим и побољшава учење и меморију.
Како то ради: Пауза је прилика за изградњу синапси и стварање дугорочне меморије док се деца опуштају. Током ових пауза, мозак може посветити више енергије уграђивању и складиштењу новонаученог материјала, јер у паузи не учествује активно. Након само неколико минута, освежени мозак ће бити спреман за ново складиштење меморије.
Физички покрети током пауза ће такође повећати доток крви у мождану циркулацију, а дубоко дисање током вежби ће повећати ниво кисеоника у крви.
10. Радост и ентузијазам
Радост и ентузијазам су апсолутно неопходни за квалитетно учење. Ови савети ће вам помоћи да мовишете своју децу и да им олакшате учење. А са тим долазе и радост и ентузијазам.
Извор: Detinjarije
