Српска дечја дигитална библиотека

Збирка садржи 127 дигиталних копија књига из српске књижевности за децу.

Српска дечја дигитална библиотека

Извор: Дигитална Народна библиотека Србије

Девет добрих разлога за читање

Извор: Динка Јуричић

Књига је да се чита и за друго није

Извор: Детињарије

Како деца самостално могу научити да читају?

Проучавајући начине на који деца самостално уче да читају у Садбери Вели школи, развојни психолог Питер Греј издвојио је 7 принципа на основу којих функционише самостално учење читања код деце:

У нашој култури влада опште уверење да децу неко мора учити читању. Наука стално покушава да пронађе најбољи начин да се деца уче читању. Томови и томови стручне литературе су посвећени овој теми. Прави ратови вођени су између заступника различитих теорија у погледу најбољег начина да се деца уче читању.

Све у свему, испоставља се да је научити дете да чита компликована ствар. Осим васпитача и учитеља, и од родитеља се очекује да помогну у том процесу. Читава индустрија помоћних материјала за учење читања развила се у ове сврхе – интерактивни компјутерски програми, видео лекције, научно конципирани приручници за учење слова.

Последњих година, напредак у разумевању процеса све више се очекује и од скенирања мозга магнетном резонанцом, како би се учење прилагодило можданим процесима сваког детета понаособ.

А на сасвим супротној страни, налази се покрет противника класичног школског система, који тврде да деци уопште није потребно да их неко учи читању! Докле год дете одраста у писменом друштву, окружено људима који читају – читање ће научити само. Свакако, у том процесу ће постављати питања и добијати упутства оних који знају да читају али иницијатива у потпуности треба да буде дететова.

У једном истраживању процеса учења читања, спроведеном у експерименталној школи Садбери Вали (Sudberry Valley School) у Масечутетсу у којој ученици напредују само на основу својих интересовања, показало се да деца могу веома брзо и без напора самостално да науче да читају чим су довољно мотивисана. Данас, мотивација је чак јача него пре неколико деценија, јер је комуникација помоћу писане речи важнија младима – због компјутерских игрица, имејла, Фејсбука, слања смс порука…

Проучавајући начине на који деца самостало уче да читају у Садбери Вели школи, развојни психолог Питер Греј са Бостонског колеџа издвојио је 7 принципа на основу којих можемо разумети самостално учење читања код деце:

1. Не постоји прави нити најбољи узраст за учење читања. Дете које прва слова научи тек са 8 година са 14  може читати на стотине књига годишње и освајати књижевне награде.

2. Мотивисано дете веома брзо може постати добар читач. Ако дете годинама скоро да не напредује у читању, а онда се наједном заинтересује за читање, може га савладати за буквално неколико дана.

3. Притисак на дете да вежба читање може произвести контраефекат. Оно што би требало да буде забавно искуство, може се успед притиска родитеља смучити детету и одбити га од књиге.

4. Деца науче да читају онда када им ова вештина постане на неки начин вредна. Исто као што деца науче да говоре јер од те способности имају користи, научиће и да читају ако увиде корист из ове вештине. Ако их занима шта се дешава у следећем поглављу књиге а мама нема времена да им чита, или им се једу колачи по рецету из кувара а нико неће да им их направи, одједном ће вештина читања имати смисла и дете ће природно осетити порив да је савлада.

5. Као и многе друге вештине, читање се учи у друшву, кроз заједничке активности. У школама конципираним по Садбери моделу, многа деца науче да читају кроз играње са децом других узрасних група. Када се читачи и нечитачи играју заједно, деца уче слова како би могла успешно да учествују у игри.

6. Нека деца прво се заинтересују за писање, а тек онда за читање. Нека деца пожеле да науче да пишу како би  се изразила кроз писану реч – цртеж обогаћен текстом, песму, стрип, како би пронашла игрицу на компјутеру или написала поруку на цедуљи у игри. Таква деца кроз учење писања аутоматски постају и читачи.

7. Процес учења читања нема предвидив ток. Због тога детету није потребно да га усмеравате, већ само да му помажете када  ту помоћ затражи, и онако како је затражи. Не вршите притисак, слушајте дете и одговорите на његова питања али не пружајте му више него што је тражило, јер ће у супротном – престати да пита.

Извор: Детињарије

Десет разлога зашто деца треба да читају праве бајке

Бајке су незаобилазан део сваког детињства. Иако неки родитељи радије бирају модерне, мање окрутне бајке или екранизације бајки, важно је да деца читају праве бајке. Ни екранизације правих бајки не могу заменити оргиналне приче јер често не приказују целокупно богатство и сложеност оргинала.

Кључно раздобље за читање бајки је од четврте до седме године.  Тек након четврте године дете може увидети  искуства ван сопственог  искуства.

Зашто деца треба да  читају праве бајке?

1. Животне лекције

Многе моралне лекције правих бајки су различите од њихових екранизација. Поука Мале сирене није како се удати за принца, већ спознаја да наша дела имају последице. Јоханн Цхристопх Фриедрицх вон Сцхиллер је објаснио како дубље значење лежи у бајкама које нам причају у детињству него у било којој  истини која се учи у животу. Бајке ће нас јако добро подучити како разликовати добро од зла јер су њихове лекције јасне и деци.

2. Нада

Бајке буде наду у искупљење, победу добра над злом, наду да ће непријатељи бити поражени. Увек нагласите победу добра над злим и заједничку снагу детета и родитеља који могу преплашити и отерати све вештице и зла бића света. Дечја свест о стварним догађајима састоји се само мањим делом у искуству, а у великој мери од маште и зато деца воле срећне завршетке и наду бајки.

3. Критичко размишљање

Бајке уче децу да размишљају критички  тако што деци јасно показују последице одлука и дела појединих ликова.

4. Што је могуће?

Бајке нам проширују видике. Додају виле, чаробњаке и дивове у наш “обичан” свет и подстичу нас да размишљамо како би то било да су стварни и што би се догодило? Иако знамо да бајке нису истините, волимо веровати у њихову чаролију.

5. Културно уважавање

Најбољи начин да децу упознамо с одређеном културом је да им читамо њихове приче. Тако можемо читати нордијске митологије, афричке народне приче, Хиљаду и једна ноћ,… Бајке уче децу о културним различитостима, уче их и заједничке основе митологија те им пружају богатије књижевно искуство.

6. Кратке приче

Бајке не захтевају сате читања и погодне су и за мале “мрзитеље” читања прича. Зато, ако ваши малишани и не воле читати, покушајте с бајкама.

7. Застрашујуће у сигурном контексту

Бајке помажу деци да се науче носити са застрашујућим ситуацијама. Читатељи се поистовећују с ликовима и суочавају се са застрашујућим ситуацијама кроз њихово искуство. Бајке могу штетити деци једино ако их одрасли плаше ликовима  и догађајима из прича. Ако дете покаже да се боји бајке, немојте их читати неко време. Погрешно је и разбијати илузију бајки, говорећи да је то све измишљено и да постоји само у причи. Радије укажите на срећан  завршетак.

8. Тешке истине

Многе бајке садрже и истине које је тешко прихватити. Бајка понекад најбоље каже оно што се деци треба рећи и помаже нам да разговарамо с децом и о ружним стварима. Јер живот не чине само срећни тренуци. Нажалост,  и ружне ствари се догађају, те је децу потребно припремити и за тешка времена.

9. Улазница за свет маште

Бајке увлаче децу у свет фантазија и подстичу њихову машту. Као што је и Еинстен рекао:

“Желите ли да вам дете буде интелигентно читајте му бајке, а ако желите да буде јако интелигентно, читајте му још бајки.”

10. Забавне су

Деца слушају бајке које им читамо с зачуђујућом пажњом, зачуђеношћу и дивљењем. Можда ће дете тражити и да му се стално изнова чита иста прича, па то треба и чинити. Убрзо ће ту причу научити напамет и радо ће ју препричавати. Често ће се други дан играти бајке која им је читана претходо вече пре спавања.

Које бајке читати?

У одабиру бајке најважније је ослушкивати дете: велика пажња  при слушању бајке најбољи је показатељ да смо одабрали бајку примерену дететовим интересима и узрасту.

Одличан избор су бајке браће Гримм, у раном узрасту  би требало избегавати бајке Х. Ц. Андерсена јер су депресивне и немају срећан крај.


Које су ваше омиљене бајке?


Извор: Мoj pedijatar

Зашто би свако дете требало да чита најмање 20 минута дневно

Постоје толико много ствари које бих ја, као учитељ, препоручила родитељима својих ђака, а тичу се читања с децом. Једна од њих је – читајте с децом 20 минута сваке вечери.

С првацима сваку књигу би требало прочитати три пута:
– први пут да би дете чуло како речи звуче,
– други пут да би дете разумело о чему се ради, и коначно
– трећи пут да би се вежбало течно читање.




Старија деца би требало самостално да читају 15-20 минута и то наглас. Слушајте дете како изговара компликованије речи, скрените му пажњу када погреши и на крају, затражите да вам преприча шта је прочитао.

Ево и мало статистике на ту тему која ће вас сигурно подстаћи да нас послушате:

Јасно ми је да сте заузети и да немате пуно времена. Јасно ми је и да деца морају на време да легну у кревет. Али ми је јасно и следеће – ако прескачете вечерња читања са децом она ће спорије учити читање. Резервишите 20 минута сваке вечери и читајте са својом децом. Учитељи ће вам бити захвални. Деца једног дана, такође.

Извор: Zelena ucionica

ПРИПРЕМА ДЕТЕТА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Полазак у школу представља велики и значајан догађај како за дете тако и за породицу. Проверавају се дететове социјалне, емоционалне, интелектуалне и друге способности.

Деца брзо уче кроз игру, песмице, приче, бајке, басне и припреме за основну школу су базиране по том принципу. На узрасту од 5,5 – 6 године тестирањем детета добија се јасна слика стања прединтелектуалних функција које показују колике су дететове могућности. Тестирање обухвата: испитивање графомоторике, артикулације, говорне анализе и синтезе, која ако се усвоји  пре поласка детета у школу и  омогућава детету лакше читање и писање.

Уколико родитељи раде с децом свакодневно, ако с њима свакодневно разговарају, читају, проширују њихов речник и дају им довољно простора да се сами покажу у вештини причања, препричавања, цртања (дете ће бити добро припремљено за школу). Свако дете се развија својим темпом, тако да родитељи треба да прате интересе и потребе свог детета. Важну улогу у припреми детета за школу има и вртић. Кроз рад у вртићу може се препознати које дете може имати потенцијалне тешкоће у читању и писању. Највеће  дилеме родитеља јесу да ли деца треба да науче читање  пре поласка у школу. Све више је деце која пре поласка у школу савладају мањи или већи број штампаних слова и читање. Ако дете жели и има интересовања, само ће научити да чита и то најчешће кроз игру, уз помоћ старије браће и сестара. Дете се не сме присиљавати. Ако дете зна да чита – добро је. Ако не зна –научиће.

Пре поласка у школу дете треба да има издиференцирану графомоторику, да разуме просторне и временске  односе, математичке вештине, правилан изговор гласова и да се граматички правилно изражава. Потребно је прилагодити ритам спавања и оброка које дете треба да има када крене у школу  и изградити самосталност код детета.

Одведите дете да види школу у коју ће ићи, испричајте му шта се тамо ради без застрашивања или претераног улепшавања. Немојте да плашите децу и претите учитељицом. Јако је важно да пред дететом изражавате позитивно мишљење о школи и да своје дилеме и страхове не показујете.

Развој концентрације је, такође, веома важан за будуће прихватање школе. Наиме, у оквиру припремног програма постоје активности налик малим часовима (на пример, час страног језика, час музичког, уметничка радионица…). Ови часови су, у просеку, око 20-30 минута, јер је то очекивана временска дужина пажње деце овог узраста. Међутим, познато је да се већ од првог разреда од детета очекује да мирује 45 минута пре него што оде на одмор од пет минута.

Зато је постепено продужавање концентрације изузетно значајно. За успостављање одговарајућих радних навика, памћење понуђених садржаја – умеће слушања и присуствовања (не само физичког већ, пре свега, менталног присуства), одлучујућа је управо дужина концентрације.

Драги родитељи уживајте са својим дететом кроз припреме за школу. Срећно!


Аутор: Радмила Чворовић, дипл.деф.логопед
Извор: mojpedijatar

ОСАМ НАВИКА КОЈЕ СУ ВЕЛИКИМ ФИЛОЗОФИМА ПОМОГЛЕ ДА БОЉЕ МИСЛЕ

И филозофи су имали своје навике. Неки су држали часове шетајући, неки су пили кафу сваки дан, неки су волели да буду сами, а други су се сваког дана држали свог прописаног распореда.

1. Разговор

Платон је све своје радове написао у облику дијалога. У њима Сократ доводи у питање супротне хипотезе, одбацујући тако одређене идеје како би се дошло до коначне истине. Дијалог је једна врло корисна техника којом разјашњавамо и доказујемо своје идеје.

Према Вилијаму Ајзаксу, да би нам дијалог помогао да стекнемо нова знања, морамо се ослободити предрасуда. Наравно, треба слушати и не треба унапред планирати шта ћемо рећи. Важно је и постављати питања, али не као замке, већ са циљем да истражимо тему коју не познајемо.

2. Шетња

Аристотел је волео да хода док држи часове. Основао је такозвану школу перипатетика, што значи „путујући“ или „ходајући“.

Ходање нам помаже да мислимо јер се памћење и пажња побољшавају након шетње (и вежбања), а када се редовно шета, стварају се нове неуронске везе. Осим тога, једно истраживање објављено на Универзитету Станфорд 2014. године доказује да шетање помаже у извршавању задатака који захтијевају креативност.

3. Писање

Са свега 38 година, Мишел де Монтењ се 1571. године повукао у свој замак и посветио се писању својих есеја све до смрти 1592. Монтењ је био скептичан када су у питању његова знања, па је своје текстове користио у покушају да одговори на питање „Шта знам?“. Дакле, за разлику од Сократа заменио је дијалог разговором са самим собом захваљујући перу и хартији.

Иако је Витгенштај за живота објавио само Логичко-филозофски трактат, овај филозоф је написао књиге и дневнике који су објављени након његове смрти, на пример дело Филозофска истраживања. За њега је писање било још један начин размишљања: 

„Ја заиста мислим пером, јер често моја глава не зна о чему то моја рука пише“.

4. Читање

 Попер је више пута говорио о библиотеци свог деде, захваљујући којој је заволио читање.

Осим користи и очигледног задовољства које нам пружа ова активност, студије показују да нам читање одржава мозак у форми и повећава емпатију. Такође оно повећава интелигенцију.

5. Самовање

Артур Шопенхауер није био само мизантроп, већ и самотњак, и то само такав. Друштвени живот је за њега био обавеза и сматрао га је обманом, па је стога тврдио да интелигентни људи могу имати само шачицу пријатеља, а и то је много. Ниче је био још један окорели самотњак који је поред тога и шетао неколико сати дневно.

Иако није потребно постати прави пустињак (заправо, екстремна усамљеност може бити штетна за здравље), треба знати бити сам и уживати у томе.

Самоћа нам дозвољава да се искључимо и да се концентришемо на своје мисли. Такође нам помаже да боље руководимо својим временом и да то време посветимо ономе чиме највише желимо да се бавимо: писање, читање, одмарање... Мада су и сарадња и разговор битни, за развијање креативности такође је важно бити сам, јер нам то помаже да радимо без прекида и слободно, без страха да ћемо бити осуђивани.

Што се тиче филозофије, морамо имати на уму да никада нисмо заиста сами, јер заправо увијек водимо разговор са нама самима. Како је написала Хана Арент,

„у самоћи, дијалог увек изникне, јер чак и када смо сами присутно је двоје“.

6. Распоред

Кант је говорио да човјек може да подешава свој часовник према тома када одлази у шетњу. Сваки дан би устајао у пет и пио би по шољу или две не много јаког чаја. Пушио би своју лулу медитирајући, а потом је давао часове од 7 до 11, затим би ручао, шетао и, пре повратка кући, разговарао са својим пријатељем Џозефом Грином. Прекиде и промене није волео, чак и када би било у питању само једно дрво које је толико порасло да заклања звоник који се видео из његове канцеларије: такво дрво би било осуђено на смрт. Али, себи је дозвољавао покоји гутљај вина и понеку партију билијара.

Мада је Кантов случај претеран, важно је да дан буде организован и да направимо распоред за своје планове: планирање смањује стрес, помаже нам да одредимо своје циљеве, као и да оцијенимо како напредују наши задаци.

Организација нам такође омогућава и да одвојимо време за размишљање о раду, што је исто тако важна активност као и сам рад.

7. Кафа (и друга мала задовољства)

Серен Кјеркегор је био још један обожавалац шетање, а свакодневно је и писао. Како објашњава Масон Кури у књижи „Дневни ритуали“, и он је волео да пије кафу након вечере, а узимао би и чашицу шерија.

То је добра идеја: кофеин, између осталог, подиже пажњу и ниво енергије, потпомаже дугорочно памћење, као и когнитивне функције уопште. Мада носи са собом више ризика него кофеин, умерено конзумирање алкохола је такође корисно за наше когнитивне функције. Доводи се у везу и са повећаном креативношћу. Али не заборавимо: говоримо о једној чашици, а не о флаши.

8. Одмор

Мала задовољста јесу важна, али морамо водити рачуна о томе која ћемо изабрати. О свакодневним навикама Сигмунда Фројда се говори у већ поменутој књизи Масона Курија. Он се држао готово тако стриктног распореда као и Кант, укључујући и шетње градом. И он је волео да медитира, али то је често чинио током оброка, што је нервирало његове госте који су због тога морали да разговарају са другим члановима породице.

  

Ако ћемо да се угледамо на Фројда, боље би било да се то односи на три месеца одмора годишње. Иако можда себи не можемо да приуштимо толики одмор, морамо имати на уму да 

одморање повећава продуктивност, побољшава пажњу и памћење и подстиче креативност. Како објављује "Сциентифиц Америцан", исто толико колико је телу потребан витамин Д, за мозак је неопходно понекад ленчарити, 

било то неколико недеља на планини или свега пола сата дремежа.

Извор: blic.rs

БРЖЕ И БОЉЕ ПАМТИМО УЗ ПИСАЊЕ

Чини се да све мање користимо оловке и папир за писање, и зашто бисмо кад имамо све те апликације, нотес овде нотес тамо, па на рачунару, па на мобилном – ко још данас мора да пише руком?!

Чини се да је данас писана реч постала куцана реч. Све је то у реду, природан след ствари и прилагођавање новој технологији. Али да ли је таква ситуација у потпуности позитивна, или пак има и своје негативне стране? Да ли је писање руком важно и зашто? Да ли губимо део себе или нешто значајно у животу уколико чешће куцамо него пишемо руком?

Већина ће се сложити да писање руком није ништа специјално важно и да не губимо ништа уколико преферирамо „куцану“ реч, али психолози и неуролози који су се озбиљно бавили овим питањем упозоравају. „Старије генерације“, којима припадамо и ми сами, ипак и нису у великој мери у опасности, док се младе генерације будућих ђака и касније студената могу наћи у веома непријатној ситуацији. Питате се зашто је то тако. Одговорите једноставно на питање и замислите се, када сте ви добили свој први рачунар и мобилни телефон, да ли сте прво научили распоред слова на тастатури и како да слепо куцате поруке на вашем мобилном телефону, или сте се прво учили да слова пишете руком и преписивали их из Буквара?

Ако је веровати неуролозима, писање руком активира подручја у мозгу која нам помажу да учимо брже и боље и да брже учимо да читамо. Исто тако, писање руком помаже нам да научимо како да боље генеришемо идеје и задржавамо информације.

- Док пишемо, аутоматски се активира јединствени неуронски круг. То је срж препознавања начина изражавања у свету писане речи, својеврсно препознавање менталне симулације која се одвија у вашем мозгу, кажу психолози.

Како је ова тема привукла велико интересовање сведочи све већи број истраживања у свету, па тако и студија спроведена од стране Универзитета у Индијани. Резултати ове студије показали су да се у мозгу деце при писању руком активирају три подручја – леви фузиформни гирус, инфериорни фронтални гирус и задњи паријетални кортекс. То су иста подручја која се покрећу и код одраслих који уче да читају и пишу. Код деце која су куцала или само пратила слова, није било никакве активације ових подручја.

Психолози који су учествовали у истраживању, објашњавају да када пишемо руком, морамо планирати и извршити акцију како би на крају испоручили конкретан резултат у облику слова и речи. То је једна од првих демонстрација мозга који се мења под утицајем вежбања.


Даљим истраживањима је утврђено да особе које пишу руком имају способност да продукују више речи и имају више оригиналних идеја од особа које се искључиво служе тастатуром.


Извор: studomat.ba

ВЕЖБЕ ЗА ПРАВИЛАН ИЗГОВОР ГЛАСОВА

Код већине деце говор се развија спонтано и природно али има и малишана којима то иде тешко и имају потешкоћа да савладају ову вештину. 

Родитељима је најважнији напредак детета у психофизичком развоју,развоју говора и развоју моторичких способности. Чињеница је да има све више деце са одступањем у изговору гласова. Поремећај у изговору гласова назива се ДИСЛАЛИЈА. Савети логопеда им могу помоћи у решавању проблема. .Бројни су разлози који до тога доводе.

Ено неколико начина како ви као родитељ у сарадњи са логопедом можете да помогнете детету у побољшању функције говорних органа кроз разне активности и игру. Потребно је радити вежбе логомоторике, заједно са дететом 5 минута свакодневно, а циљ им је да се јачају мишићи говорних органа. Напомињем да ове вежбе нису замена за одлазак код логопеда већ само допуна за оне родитеље који не могу имати сталну сарадњу са логопедом у оној мери колико је детету потребно.

Вежбање уз помоћ хране

Жвакање чврсте хране је изузетно важно, осим редовних оброка покушајте и са другим здравим намирницама: суво воће, кифле, сир, жваке, суво грожђе, переце, кокице, гумене бомбоне, штапиће.

Сисање ствари

Разне цевчице које су танке и закривљене, спортске флашице са дугачким сламкама. Лизалице и тврде бомбоне спадају у слаткише али са њима се и одлично вежба јер се врши велики притисак на мишиће уста.

Вежбе дувања

Ове вежбе су највише интересантне деци јер се састоје од игре и забавне су. За активности дувања користите балоне, дечије звиждаљке, трубе, фруле и остале дувачке инструменте. Правите балоне од сапунице. Направите такмичење са вашим дететом тако што ћете ставити на сто комадиће стиропора, папириће или лакше пластичне куглице и видите ко ће више да их одува са стола. Воденим бојама направите слику дувањем тако што ћете нанети више водене боје на папир а затим дувајте у папир како би се боја разлила у занимљив цртеж. Када сте напољу пронађите маслачак И дувајте у њега.

Изражавање емоција

Имитирајте различите емоције и тражите од детета да покаже како изгледа када је:

• љут (намрштено лице, наборано чело, а ако је јако љут – усне развучене, зуби стиснути)
• срећан (различити осмеси -затворених уста – благи осмејак; отворених уста -да се виде и зуби; јако срећан – уста широм отворена)
• уплашен (заокругљена уста, као за „О“, очи широм отворене)
• тужан (уста накривљена на доле, лице намрштено)

Гимнастика језика

Користите огледало тако што покажите детету задатак и уз јасну инструкцију тражите да га понови:

• исплази језик доле до браде
• исплази језик горе до носа
• умотај језик као палачинку, са страна ка унутра
• умотај језик на доле, заглави врх језика иза доњих зуба
• умотај језик на горе, иза горњих зуба
• гурај језиком образ, један па други
• стави језик између горњих зуба и усне, гурај напоље горњу усну
• стави језик између доњих зуба и усне, гурај напоље доњу усну
• усне затворене, мрдај језик лево-десно, од једне до друге ивице усана
• усне отворене, мрдај језик лево-десно, од једне до друге ивице усана
• оближи усне у круг, па још једном али на другу страну, промени правац
• цоктање – увлачење ваздуха, зуби стиснути, језик одмах иза зуба, врхом додирује доње зубе
• коњски кас – пуцкетање језиком о средину тврдог непца
• надувај образ, један па други
• надувај оба образа, лупкај образе руком тако да полако издуваш ваздух
• увуци образе унутра, као да их је неки мали усисивач у устима повукао, или као да си јако мршав
• развуци усне у осмех
• напући усне за пољубац
• развуци усне на једну па на другу страну лица, као да се смеје само пола лица
• грицкај горњим зубима доњу усну
• грицкај доњим зубима горњу усну
• пробај да загризеш језик са обе стране (леве и десне), рашири га скроз
• и за крај, један велики зев, уз нагло испуштање ваздуха, да усне забриде као када коњ њишти.

Вежбе организујте тако да буду занимљиве вашем детету. Не тепајте детету него са њим причајте јасно и разговетно. Увек ослушкујте како ваше дете изговара глас који је коригован и опомињите га ако изговори погрешно, али исто тако и похвалите свако правилно изговарање.

Потребно је нагласити да необраћање пажње на постојање проблема и не укључивање у терапију, може се касније негативно одразити на способност усвајања и савладавања вештина читања и писања детета.



Извор: mamaitata.rs

ЗАШТО ВОЛИМ КЊИГЕ?