Савет

Дванаест цака за ђака првака

Припремате свога првачића за полазак у школу, али нисте баш сигурни да је спреман за ову велику промену? Самосталност и независност су кључне особине успешног и срећног школарца. Нудим вам дванаест практичних савета како да му помогнете да се боље снађе.

     

1) Облачење и свлачење

Крајње је време да везивање пертли престане да буде ваша брига. Фина моторика коју дете развија док се хвата у коштац са пертлама биће му преко потребна када у септембру узме оловку у руке. Наравно, увек можете ићи линијом мањег отпора и купити му патике са „чичак“ траком или, пак, оне без пертли. Ако су проблем дугмићи, практично решење су панталоне или сукње са гуменим ластишем.

2) Одлазак у тоалет

Најбитнија је рутина – брисање, пуштање воде, прање руку. Не заборавите да похвалите дете када све обави овим редоследом. Научите га да на време мисли о својим физиолошким потребама, како у школи не би прекидало час због тога што је трпело до последњег тренутка.

3) Умивање и прање руку

Рутина је и у овом случају најважнија – сви смо ми робови навика, и ако се руке увек перу у истим приликама, дете ће се сетити да то уради и када нисте поред њега. Испричајте му кратку причу о томе шта се дешава када се умивамо и перемо руке – о бактеријама које могу изазвати разне болести и сапуну и води који их спирају са наших руку и лица. На овај ће начин лакше запамтити због чега је важно да то ради.

4) Употреба прибора за јело

Многа деца имају проблем са савладавањем употребе есцајга, тако да је наш савет да што више вежбате са њима. Ово је још једна активност која побољшава фину моторику, без које нема ни успешне графомоторике (покрети који се изводе приликом писања) у школској клупи. Редовно једите заједно, као породица, како би ваше дете само уочило начин на који треба да користи прибор за јело.

5) Поспремање

Научите дете да је поспремање неодвојиви део игре или неке друге активности. Када му дате Лего коцке, на пример, кажите: „Сада ћемо слагати коцкице, а после ћемо да их покупимо и вратимо на место“. Увек унапред припремите дете за мање пријатне активности и оно ће их временом прихватити као део „пакета“. Будите доследни и немојте ићи за дететом и поспремати зато што вам је у датом тренутку тако лакше него да се убеђујете.

6) Коришћење марамице

Научите дете да марамицом прекрије нос, то је нешто што већина деце лако савлада. Онда – дуни, обриши нос и марамицу баци у канту. Одржите му и кратак курс лепог понашања када је издувавање носа у питању – да треба да се труди да то чини што дискретније, без драматичних звучних ефеката и показивања садржаја марамице другима. Кажите му и шта да ради са пуном марамицом када не може да је баци истог тренутка, на пример, у току часа.

7) Дељење са другима

Разговарајте с дететом о дељењу и реципроцитету (узвраћању). Практично му објасните значај тога, и истакните добре стране дељења са другом децом на примеру школског прибора, ужине, спортских реквизита.

8) Поштовање старијих

Објасните детету зашто одраслим особама треба да се обраћа другачије него вршњацима. Прецизирајте како треба, а како не сме да се обраћа учитељици, библиотекарки, школском обезбеђењу, „теткици“. Не подривајте олако пред дететом ауторитет школе, јер тиме у очима детета омаловажавате и оно чему га у школи уче.

9) Вештина слушања

Покушајте да га научите вештинама говорења и слушања кроз игру. Нагласите када слушате, а када говорите, да бисте истакли редослед који треба да упамти. Вежбајте док дете не буде способно да стрпљиво, без упадица слуша како му причате или читате причу од неколико страна. Научите га да своја питања у вези са испричаном причом постави онда када на њега дође ред да говори.

10) Дружење

Како би се лакше уклопило у нову средину, покушајте да преко лета дете упознате са будућим школским другарима. Најбољи начин за то је да га редовно одводите на игралиште које је у близини школе, где се сигурно игра бар неколико његових будућих другара из клупе.

11) Пијење воде са чесме

Најпрактичније и најздравије је да дете у школи пије воду директно са славине, али тако да уснама не додирује лулу батерије, и не користи (вероватно прљаве) дланове. Флашице са водом само додатно оптерећују и ранац, и кућни буџет, а врло лако постају легло бактерија, јер се сваким гутљајем део садржаја из уста меша са водом у флашици. Летњи распуст је добра прилика да дете на јавним местима (у парку, на плажи, итд.) вежба пијење воде са чесме.

12) Решавање сукоба

Разговарајте са дететом о томе како да се постави у конфликтним ситуацијама. Објасните му кроз примере како да реагује када га друго дете удари, увреди, зачикава или игнорише. Научите га да се супротстави и заштити, како не би постало мета насилника. Разјасните детету у којим ситуацијама треба да проба само да реши проблем, а када треба да потражи помоћ одраслих.

Извор: Детињарије

Како деца самостално могу научити да читају?

Проучавајући начине на који деца самостално уче да читају у Садбери Вели школи, развојни психолог Питер Греј издвојио је 7 принципа на основу којих функционише самостално учење читања код деце:

У нашој култури влада опште уверење да децу неко мора учити читању. Наука стално покушава да пронађе најбољи начин да се деца уче читању. Томови и томови стручне литературе су посвећени овој теми. Прави ратови вођени су између заступника различитих теорија у погледу најбољег начина да се деца уче читању.

Све у свему, испоставља се да је научити дете да чита компликована ствар. Осим васпитача и учитеља, и од родитеља се очекује да помогну у том процесу. Читава индустрија помоћних материјала за учење читања развила се у ове сврхе – интерактивни компјутерски програми, видео лекције, научно конципирани приручници за учење слова.

Последњих година, напредак у разумевању процеса све више се очекује и од скенирања мозга магнетном резонанцом, како би се учење прилагодило можданим процесима сваког детета понаособ.

А на сасвим супротној страни, налази се покрет противника класичног школског система, који тврде да деци уопште није потребно да их неко учи читању! Докле год дете одраста у писменом друштву, окружено људима који читају – читање ће научити само. Свакако, у том процесу ће постављати питања и добијати упутства оних који знају да читају али иницијатива у потпуности треба да буде дететова.

У једном истраживању процеса учења читања, спроведеном у експерименталној школи Садбери Вали (Sudberry Valley School) у Масечутетсу у којој ученици напредују само на основу својих интересовања, показало се да деца могу веома брзо и без напора самостално да науче да читају чим су довољно мотивисана. Данас, мотивација је чак јача него пре неколико деценија, јер је комуникација помоћу писане речи важнија младима – због компјутерских игрица, имејла, Фејсбука, слања смс порука…

Проучавајући начине на који деца самостало уче да читају у Садбери Вели школи, развојни психолог Питер Греј са Бостонског колеџа издвојио је 7 принципа на основу којих можемо разумети самостално учење читања код деце:

1. Не постоји прави нити најбољи узраст за учење читања. Дете које прва слова научи тек са 8 година са 14  може читати на стотине књига годишње и освајати књижевне награде.

2. Мотивисано дете веома брзо може постати добар читач. Ако дете годинама скоро да не напредује у читању, а онда се наједном заинтересује за читање, може га савладати за буквално неколико дана.

3. Притисак на дете да вежба читање може произвести контраефекат. Оно што би требало да буде забавно искуство, може се успед притиска родитеља смучити детету и одбити га од књиге.

4. Деца науче да читају онда када им ова вештина постане на неки начин вредна. Исто као што деца науче да говоре јер од те способности имају користи, научиће и да читају ако увиде корист из ове вештине. Ако их занима шта се дешава у следећем поглављу књиге а мама нема времена да им чита, или им се једу колачи по рецету из кувара а нико неће да им их направи, одједном ће вештина читања имати смисла и дете ће природно осетити порив да је савлада.

5. Као и многе друге вештине, читање се учи у друшву, кроз заједничке активности. У школама конципираним по Садбери моделу, многа деца науче да читају кроз играње са децом других узрасних група. Када се читачи и нечитачи играју заједно, деца уче слова како би могла успешно да учествују у игри.

6. Нека деца прво се заинтересују за писање, а тек онда за читање. Нека деца пожеле да науче да пишу како би  се изразила кроз писану реч – цртеж обогаћен текстом, песму, стрип, како би пронашла игрицу на компјутеру или написала поруку на цедуљи у игри. Таква деца кроз учење писања аутоматски постају и читачи.

7. Процес учења читања нема предвидив ток. Због тога детету није потребно да га усмеравате, већ само да му помажете када  ту помоћ затражи, и онако како је затражи. Не вршите притисак, слушајте дете и одговорите на његова питања али не пружајте му више него што је тражило, јер ће у супротном – престати да пита.

Извор: Детињарије

Како научити дете да вози бицикл?

Зашто је добар бицикл?

Бицикл је вишеструко корисно поревозно средство. Добар је за кондицију, а не тражи пуно пара за одржавање. Најбитније је када се одржава је да увек има добре кочнице и да је сиц подешен према висини детета које га вози. Прави је изазов сести на двоточкаша, посебно када се на њега седа по први пут у животу. Нека деца лакше, а нека теже савладају вожњу овим превозним средством. Како би се ваше дете уопште заинтересовало за вожњу бициклом, било би добро да му купите онај мали са три, а касније и онај са четири точка. Деца која почну рано да возе са три или са помоћним точковима лакше ће научити касније да возе на два. 

Када је време за вожњу на два точка?

Све зависи од спретности детета, нека деца већ са четири године науче да возе бицикли са два точка, а понеки тек када крену у основну школу. Старија деца ће “теже” научити да возе бицикли, јер имају већи страх (знају шта је опасност) од падова, повреде или од величине бицикла. Некима је проблематично да одржавају равнотежу па их и то успорава приликом учења. Деца која су често возила бицикли на четири точка, лакше ће савладати и вожњу на два, када им се скину точкићи.  

Шта да радим ако се дете плаши?

Уколико се ваше дете плаши, морате га на леп начин убедити да то није ништа страшно. Издвојте једно поподне само за учење и немојте никако да будете нервози. Ако почнете да вичете на дете, оно ће се још више уплашити, а постоји и вероватноћа да ће створити аверзију према вожњи. Приђите му са пуно љубави и тактике, охтабрите своје дете и реците му да слободно ослони на ваше добронамерне савете. Кажите му  да не брине ако падне, јер има заштитну кацигу и штитнике за колена који ће му ублажити бол. Објасните му, и да  не мора за један дан да савлада вожњу, већ ако буде било потребно поновићете то неколико пута. Немојте дете учити да вози где има много гужве или саобраћаја. Најбоље би било када би сте га одвели на кеј или у неко двориште које нема џомбе и које је равно. 

Која је тактика за учење најлакша?

Пре него што почнете да га учите да вози бицикли, прво га научите како да се попне на њега. За неку децу ово је право умеће. Примера ради, нека дете стане поред бицикла и нека са обе руке чврсто ухвати корман. Поставите му педалу која је ближе нози на вишље. Ваше дете би спољном ногом требало да стане на ту вишљу педалу и да истовремено пребаци другу ногу преко бицикла на супротну страну. Када то уради требало би да окреће педале непрестано,али не претерано споро, како би одржавало равнотежу. Дете не би требало ни да јурца, јер још увек не зна како да закочи.
Пошто још увек нема добру равнотежу, ваше дете ће кривудати на бициклу, па би било пожељно да истовремено држите сиц и корман. Када будете сигурни да се ваш малишан ослободо страха, ухватите само сиц и држите га овлаш. Немојте бити нестрпљиви, јер ће се дете кривити у једну страну, стално му лепим тоном говорите да држи правилно тело и да гледа испред себе.

Дете је мало сигурније, али како да сиђе?

Када се уверите да више не кривуда, да је постало сигурније у себе пробајте да га научите како да сиђе. Ако видите да се дете успаничило, одустаните и пробајте неки други дан. Уколико дете жели да сиђе са бицикла, требало би прво скроз да успори, да стисне предњу кочницу или да закочи са педалом, чим почне да стаје требало би да спусти ногу на земљу.  

Када је спремно за самосталну вожњу?

Када буде сигурно у себе и када научи све ове ствари, видећете да дете почиње само да убрзава вожњу, да се мање криви и да је опуштеније док вози. Тада пустите полако сиц, али му не говорите да се не успаничи. Када заврши са вожњом похвалите своје дете и реците му да је возио сам. Ако је дете расположено предложите му да све ово проба поново само без ваше помоћи. Следећи корак је учење вожње у саобраћају.  


Извор:  Вebac