"Славујак", народна песма

Да ученици могу бити креативни и мотивисани за рад, иако нису имали за домаћи то да ураде, доказује рад Продановић Анђеле, ученице I1 ОШ "Бранко Миљковић" из Ниша. 

Након обраде народне песме "Славујак", Анђела је, уз помоћ ролне од убруса, папира, бојица, ролне од конца и селотејпа направила славуја на грани.

Браво Анђела!

Разлика између индивидуалног рада и индивидуализованог приступа ученику

Реформом у наставу уводи се и ставља нагласак на индивидуализовани приступ сваком ученику . Индивидуализовани приступ се разликује од индивидуалног рада. Код самосталног рада ученик извршава задатке за време наставе . Оваквим се приступом очекују и васпитно - образовни исходи који ће учитељима, ученицима али и родитељима пружити објективнији увид у оно што се од ученика очекује, његово знање, способности али и подручја на која треба обратити већу пажњу .

Шта је индивидуализација и индивидуализовани приступ ученику?

Индивидуализација подразумева следеће ставке:

• поштују се и прихватају разлике међу ученицима
• процес учења и подучавања обликује се уважавајући јединственост сваког детета према способностима, претходно стеченим компетенцијама и интересовањима ученика уважавајући чињеницу да ученици напредују различитом брзином и имају различите развојне путеве
• примењују се индивидуализовани и флексибилни васпитно-образовни приступи који омогућавају задовољење различитих потреба ученика како би учитељ препознао и развио дететове способности и идентитет
• учитељи имају значајан степен слободе у одабиру активности и садржаја васпитно-образовних исхода, метода, стратегија и облика рада, праћења и подстицања напретка ученика
• ученицима се омогућава одређен ниво у избору активности и садржаја као и приступа учењу како би се задовољили њихови посебни интереси и потребе.

Индивидуализовани приступ ученику подразумева да се свим ученицима омогући да у што већој мери остваре жељене исходе учења, што значи да подучавање мора бити прилагодљиво, уважавајући и прихватајући различите околности, искуства и могућности ученика. Нарочито је важно водити рачуна да захтевност задатака који се стављају пред појединог ученика буде таква да му омогућава постизање успеха. Прилагођавањем начина учења и подучавања учениковим индивидуалним потребама, осим лакшег остваривања исхода учења, постиже се већа мотивисаност ученика за учење, веће задовољство школом али и веће самопоштовање.

Разлика између индивидуалног рада и индивидуализованог приступа ученику

Индивидуалан  рад ученика за време наставе значајан је јер подстиче критичко мишљење, мотивацију, планирање и самосталан приступ у решавању задатог задатка. Код индивидуализованог приступа важно је разумевање и познавање између учитеља и ученика, али и сарадња између учитеља и родитеља. Учитељ поштује и узима у обзир сваког ученика као индивидуалну особу. За време решавања задатака у индивидуалном раду у већини случајева цео разред решава исте задатке, једнаке тежине. У индивидуализираном приступу учитељ прилагођава задатке према учениковим способностима, интересовањима и потребама. Прихвата ученикове различитости и могућности. На тај начин учитељ прилагођавањем начина учења, задацима и подучавањем свим ученицима омогућује остваривање успеха у исходима учења. Ученик оваквим приступом постиже већу мотивисаност за учење, школу, гради своје самопоуздање и ствара објективни увид у своје способности.

Извор: Национални оквир курикулума

Од првог септембра без описних оцена

Драги родитељи, драге колеге,

Лепа вест за Вас!

Од 1. септембра једноставнији начин описног оцењивања. Мање администрације, више мотивације. ‪#‎dobrapraksa‬ ‪#‎mpntr‬ ‪#‎OŠ‬

JЕР: https://goo.gl/lvDYag

Извор: Министарство просвете, науке и технолошког развоја

25 НАЧИНА ДА БУДЕТЕ СЈАЈАН НАСТАВНИК

  Бити наставник једно је од најизазовнијих и најлепших занимања.

Они који то јесу ово разумеју и без додатног објашњења. Овој тврдњи, међутим, треба додати и – једно од најодговорнијих занимања. И заиста, образовати и васпитавати младе генерације није једноставан посао. За то не постоји „калуп”. Од вас зависи да ли ћете и у коликој мери бити добар наставник. Ако заиста то желите да будете, прво што треба да урадите јесте да изађете из тог „калупа”.

У постизању овог циља није довољно само познавање изврсних предавачких техника и вештина, треба изазвати поштовање и дивљење ученика, а то вас неће научити на факултету и на пракси.

Стицање поштовање ученика због сопствених предавачких способности и начина организовања часа представљаће вам велики ужитак и изазов, али и олакшање у организовању наставе и у вођењу часа.

Успостављање доброг и блиског односа са ученицима веома је важно за ниво функционалности ваших часова. Уколико не знате како да се повежете са ученицима, они, једноставно, неће ни слушати оно о чему им говорите, колико год то могло да им буде интересантно.
Са друге стране, ако остварите добар однос, ако знате како да им се приближите, вероваће вам, а атмосфера на вашим часовима, па самим тим и продуктивност њихова, биће све боља. А ви ћете бити успешнији као наставник.

Бројне су стратегије успешног држања наставе и све оне се, мање-више, односе на што квалитетније преношење знања. Међутим, права стратегија треба да пружи савете и за стицање поштовања и дивљења од стране ученика, јер то се неће десити зато што сте ви најпаметнији наставник који их учи свему и свачему (јер много је таквих), већ зато што ћете заинтригирати њихову пажњу и што ћете успети да их научите новим стварима, а да им то не представља терет и обавезу.

Ово није тако једноставно. Међутим, није ни неизводљиво, напротив. Потребно је само доста љубави према сопственом послу, стрпљења, креативности и маште.

Ево 26 изузетно корисних савета који ће вам помоћи да, ако већ нисте, постанете сјајан наставник:

1. Нека ваша предавања буду другачија. Поштујте методичка правила, али не држите их се слепо. Ако у погледу својих ученика видите досаду и питање: „Још колико до звона?”, јасно вам је да у нечему грешите. Дакле, промените нешто. Изађите из оквира школе и уобичајених правила.
Поредите појмове које објашњавате са стварима које су везане са свакодневни живот, са нечим што је њима блиско и интересантно.
Да бисте то могли, треба да будете у току са актуелним дешавањима у њиховом свету. Користите за њих карактеристичне термине (без претеривања), покажите им да их разумете. Видећете како ће им ово привући пажњу!

2. Помозите ученицима да сами осмисле трикове за лакше и брже памћење. Мотивишите их да осмисле нове и боље начине за учење. На тај начин ћете их ослободити, подстаћи њихову машту, заинтересовати их и учинити усвајање градива лакшим и занимљивијим.

3. Ако направите грешку, поделите то са ученицима. Људски је грешити. Искреност ће свакако поучно деловати на ваше ученике, а утицаће позитивно и на успостављање ближег односа са њима. Будите искрени. Уколико не знате одговор, или нисте сигурни у исти, реците им. Или, још боље, понудите им неку награду у виду оцене или дуплих бодова уколико буду направили добро истраживање на задату тему и сазнали одговор.

4. Замените места. Покажите им да су и они вас научили нечему. Због тога ће се осетити лепо и вредно. Инсистирајте да замените улоге – нека они вас науче нечем новом. Ово је проверено квалитетна метода и увек даје одличне резултате. Једном месечно будите ученик.

5. Активно пратите њихов начин размишљања. Када поставите питање, не очекујте одмах тачан одговор. Можда је и боље да га не добијете одмах, него да заједно са њима долазите до закључака. Покушајте да схватите начин на који ваши ђаци размишљају о проблему. Када приметите нов, интересантан начин на који би проблем могао да буде решен, укажите им на исти. Исто то тражите од њих.

6. Потрудите се да што више сазнате о њиховом животу. Уколико имате увид у информације о томе шта им се тренутно дешава у животу, то ће вам помоћи да се са њима повежете и боље их разумете.

7. Направите своју страницу на Фејсбуку или профил на некој другој друштвеној мрежи коју они активно користе и остварите додатни контакт са својим ђацима. То је добар начин да се повежете са њима. Ипак, трудите се да не будете превише пријатељски настројени, како бисте одржали неопходну дистанцу.

8. Користите примере из њихових живота у објашњавању градива. Искористите информације о њима у примерима, али имајте неопходну меру. Ово не треба да подразумева задирање у њихову приватност. Питајте их да ли им одговара то што се употребили пример из њиховог живота. На тај начин ћете им ставити до знања да вам је важно њихово мишљење.

9. Ако већ користите примере из њиховог живота, користите примере и из свог. Ученицима ће бити интересантно да слушају о нечему што има везе са вама, а и боље ће запамтити такве примере. Такође, знајући било који детаљ из вашег живота, па макар он био и измишљен, неће вас доживљавати као строги ауторитет који изазива непријатну атмосферу, него као некога ко је близак њима.

10. Користите имена и презимена ученика приликом састављања питања. Немојте изоставити некога. Њима ове ситне ствари много значе. Биће активнији на часу.

11. Учите их животу, не само градиву. Ви треба да им покажете и докажете како не треба да уче само ствари које ће им бити практично примењиве у животу, већ и оне које ће их обогатити знањем, општом културом и информисаношћу, што ће им, све заједно, значити у животу, као својеврсно животно искуство.

12. Донесите слаткише на час да бисте их користили у примерима, а онда их поделите ученицима. Атмосфера ће бити пријатнија и опуштенија.

13. Питајте их шта би променили у уџбенику. Тако ћете сазнати шта им се свиђа, а шта не, шта им је тешко и незанимљиво. Они ће вам дати одговоре који је начин у усвајању градива за њих најлакши и најинспиративнији.


14. Предавања започињите мотивишућим причама које наизглед немају везе са лекцијом. Поставите причу тако да не буде очигледно да говорите о том конкретном проблему. После неког времена, ученици ће покушавати да у вашим причама открију везу са градивом, чак и ако је тамо заиста нема.


15. Организујте часове који неће имати никакве везе са предметом који предајете. Разговарајте са целим одељењем о свему што им падне на памет.  Теме не треба да буду повезане са градивом ни на који начин. Пратите у коликој мери ипак повезују тему са предметом. Биће забавно, а у исто време ће ученици увидети колико је конкретан предметт укључен у све сфере наших живота, односно у коликој мери га не можемо заобићи док разговарамо о другим стварима. На тај начин ћете им, индиректним путем, указати на значај предмета.


16. Нека вам ученици проналазе грешке у предавању. Не дозволите да вас сујета спречи у овоме. Уколико вам ученик пронађе грешку, прихватите то и похвалите га. Чак, задајте им вежбу да вам на крају часа кажу које сте све грешке направили. То ће им бити интересантно и активније ће вас пратити.

17. Одведите их у биоскоп, позориште, музеј, на изложбу. Поред тога што ћете тако проширити видике својих ученика, ово дружење ван школе утицаће изузетно позитивно на ваш однос са њима. На наредном часу организујте сумирање утисака и разговор о том доживљају.

18. Осмислите занимљиве начине да им доделите додатне поене. Свако питање које вам ђак постави или свако размишљање о градиву, сваки одговор, можете да претворите у прилику за додатно награђивање. Ово ће на њих деловати стимулативно.

19. Дозволите ученицима да сами саставе тест. Нека сваки ученик напише једно питање, а онда их све спојите у један тест, који ћете, сви заједно, решавати и прегледати на крају. Док будете прелазили тест, пустите их нека се договарају око броја питања и тежине истих. Тако ће сви активно учествовати, а ви ћете стећи пуну слику о томе шта и у коликој мери сваком ученику понаособ није довољно јасно.

20. Причајте им вицеве и смешне анегдоте. Будите креативни и духовити. Често комбинујте смешне приче са градивом. Трудите се да сваки час учините интересантним. Обожаваће ваше часове.

21. Када ученик каже нешто смешно, ставите му до знања да то заиста јесте тако. Испоштујте њихов труд да буду занимљиви, чак и ако то нису. Свако воли да засмејава друге. Утичите на формирање њиховог смисла за хумор.

22. Организујте час ван учионице. Промена ће позитивно деловати на њих. Учење у околностима које нису оивичене школским просторијама даће велике резултате. Уведите правило да, на пример, сваког месеца имате један час ван учионице.

23. Организујте такмичење. Бодрите их и јачајте њихов такмичарски дух, али не дозволите да то унесе раздор међу њима.

24. Дозволите им да сами себе оцењују. Организујте један час где ћете им пружити прилику да свако од њих, према свом мишљењу, да оцену себи и својим другарима, као и да вам образложи зашто тако мисли. Ове оцене, наравно, нећете уписивати у дневник. Међутим, стећи ћете праву слику о томе какав став ученици имају о вашем начину оцењивања. То што ће им овакви часови бити изузетно занимљиви је додатан разлог да их уведете.

25. Трудите се максимално да будете наставник, методичар, педагог, психолог. Уколико изоставите само једно, ефекат неће бити исти.

26. Волите свој посао. Када осетите да сте га се презаситили, дозволите себи кратку паузу, преиспитајте зашто је то тако, а онда, пуни елана, крените опет са радом. Да бисте били сјајан наставник, неопходно је да уживате у свом послу.


Извор: www.MathFour.com