среда, 4. фебруар 2015.

БУДУЋНОСТ УЧЕЊА



“Само критикујеш, дај нешто конкретно шта треба урадити”. Oвде су изнети неке аспекте који могу да се уведу у школске системе скоро одмах и да остваре напредак у правом смеру.


Индивидуалност

Не очекивати од деце да сва имају исто знање, иста интересовања и да исто раде! Пружити шансу сваком детету да учи оно што је њему интересантно, оно што оно жели. Главна улога наставника не треба да буде да науче нешто децу, већ да их инспиришу да се нечим баве. Сами ће научити шта је потребно, ту је интернет! Такође треба разумети појам индивидуалности. Можда је неко јако талентован за нешто што школа не покрива, а то свакако не значи да је то дете мање успешно. Свако дете мора да се развија адекватно у смеру у коме треба да се развија његова индивидуа. Потребни су нам у 21-вом веку што разноврснији и јединственији људи.

Креативност

Никако не тражити од деце да проблеме решавају на начин на који је већ решен, примери из књига и збирки са тачно дефинисаним посптупком и решењем су кобни за кретивност. Деца треба сама да проналазе решења. Треба да буду креативна! Ово наравно не значи да она не треба да знају како се нешто решава и како су други решили неке проблеме, али треба да траже нове механизме, а поготово треба да користе научено за нова креативна решења. Кретивност треба вежбати, то није нешто што имаш или немаш, то се учи и вежба, и то школа треба да обезбеди деци.

Радозналост

Једна од основних улога школе би требало да буде развијање радозналости код деце. Напредак науке се углавном остварује комбиновањем достигнућа из различитих области. То значи да деца треба да се што више заинтересују за најразличитије области живота. Школа мора да стимулише децу да буду радознала, без предрасуда за шта треба да буду заинтересовани, а за шта не. учење

Социјални развој

Учење би требало да се заснива на комуикацији и заједничном раду. Деца би требало међусобно да се обучавају и да заједно са наставницима сваладавају одређене области. Наставници треба да буду координатори учења, док само учење треба да се обавља између ученика. Ученици треба сами да долазе до сазнања. (Уџбенике треба укинути, а увести да сваки разред сам развије материјале током савладвања градива). Учење треба да се оствари кроз сарадњу међу ученицима.

Практичан рад

У 21. веку никоме не треба особа која зна гомилу чињеница, формула и поступака. У 21. веку су нам потребни креативни људи који умеју да практично ураде оно шта је потребно. Људи који умеју да реше сваки проблем на који наиђу. Акценат у школи не би требало да буде у меморисању информација, већ у практичној употреби наученог.

Забава и емоције

Више пута је доказано да људи одлучују емоцијама, а не логиком, да су емоције те које њима управљају. Оно што школа треба да развије код деце је одређен степен емоционалне интелигенције како би доносили правилне одлуке вођене позитивним емоцијама. Школа мора да буде безбедно и забавно место где ће деца развијати позитивна осећања, на пример: ентузијазам, љубав према послу, осећај успешности, итд…

Технологија

Деца која су рођена у 21-вом веку треба и у школи да користе алате и технологије нашег доба. Дакле, потребно је увести у школе што више природног окружења из саверменог доба. Што значи, телефони, таблети, рачунари, интернет  итд… Деца у процесу образовања би требало ове технологије да користе природно и једноставно као што треба једног дана да их користе када изађу из школа и почну да раде.



Ово су основни кораци ка побољшању образовног система.

Закључак: Иако је ово доста различито од онога како школе тренутно функционишу, није тешко оствариво. Потребни су свестрани и мотивисани наставници који су спремни да раде са децом на адекватан начин. Систем треба мало више да ради на образовању наставника у смислу како да обезбеде деци потребне услове за напредак. Овакво образовање може да буде и једноставније и јефтиније за систем, а у исто време далеко корисније за будућност како за сваког појединца који прође кроз такав систем образовања, тако и за друштво када таква деца стасају и почну да раде, одлучују, производе. Много већи проблем од остваривања ових замисли је како одустати од старих механизама и навика. Не могу вам дати одговор на ово задње питање, знам само како би требало да изгледа образовање за децу 21-вог века.


Извор: http://www.intelektualnevestine.rs