Разлика између индивидуалног рада и индивидуализованог приступа ученику

Реформом у наставу уводи се и ставља нагласак на индивидуализовани приступ сваком ученику . Индивидуализовани приступ се разликује од индивидуалног рада. Код самосталног рада ученик извршава задатке за време наставе . Оваквим се приступом очекују и васпитно - образовни исходи који ће учитељима, ученицима али и родитељима пружити објективнији увид у оно што се од ученика очекује, његово знање, способности али и подручја на која треба обратити већу пажњу .

Шта је индивидуализација и индивидуализовани приступ ученику?

Индивидуализација подразумева следеће ставке:

• поштују се и прихватају разлике међу ученицима
• процес учења и подучавања обликује се уважавајући јединственост сваког детета према способностима, претходно стеченим компетенцијама и интересовањима ученика уважавајући чињеницу да ученици напредују различитом брзином и имају различите развојне путеве
• примењују се индивидуализовани и флексибилни васпитно-образовни приступи који омогућавају задовољење различитих потреба ученика како би учитељ препознао и развио дететове способности и идентитет
• учитељи имају значајан степен слободе у одабиру активности и садржаја васпитно-образовних исхода, метода, стратегија и облика рада, праћења и подстицања напретка ученика
• ученицима се омогућава одређен ниво у избору активности и садржаја као и приступа учењу како би се задовољили њихови посебни интереси и потребе.

Индивидуализовани приступ ученику подразумева да се свим ученицима омогући да у што већој мери остваре жељене исходе учења, што значи да подучавање мора бити прилагодљиво, уважавајући и прихватајући различите околности, искуства и могућности ученика. Нарочито је важно водити рачуна да захтевност задатака који се стављају пред појединог ученика буде таква да му омогућава постизање успеха. Прилагођавањем начина учења и подучавања учениковим индивидуалним потребама, осим лакшег остваривања исхода учења, постиже се већа мотивисаност ученика за учење, веће задовољство школом али и веће самопоштовање.

Разлика између индивидуалног рада и индивидуализованог приступа ученику

Индивидуалан  рад ученика за време наставе значајан је јер подстиче критичко мишљење, мотивацију, планирање и самосталан приступ у решавању задатог задатка. Код индивидуализованог приступа важно је разумевање и познавање између учитеља и ученика, али и сарадња између учитеља и родитеља. Учитељ поштује и узима у обзир сваког ученика као индивидуалну особу. За време решавања задатака у индивидуалном раду у већини случајева цео разред решава исте задатке, једнаке тежине. У индивидуализираном приступу учитељ прилагођава задатке према учениковим способностима, интересовањима и потребама. Прихвата ученикове различитости и могућности. На тај начин учитељ прилагођавањем начина учења, задацима и подучавањем свим ученицима омогућује остваривање успеха у исходима учења. Ученик оваквим приступом постиже већу мотивисаност за учење, школу, гради своје самопоуздање и ствара објективни увид у своје способности.

Извор: Национални оквир курикулума

УЗ ШТО МАЊЕ СТРЕСА ДО ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Ваше дете ускоро полаже завршни испит. Пред Вама стоји озбиљан и одговоран задатак.

Као родитељ, Ви играте кључну улогу у помагању Вашем детету да изабере будућу школу и са што мање стреса успешно положи завршни испит. Многи родитељи, међутим, подижу тензију, јер јасније од деце сагледавају колико је избор одговарајуће средње школе важан за даље школовање, стварајући на тај начин напетост која се аутоматски преноси на децу. Заштитите и себе и своје дете од непотребних стресова, који могу донети само штету.

Да бисте свом детету могли да пружите најбољу подршку, савете и помоћ да што успешније и са мање стреса спреми завршни испит, положи са успехом и упише жељену школу, ево неколико одговора на Ваша питања.

1. Шта Ваше дете осећа кад почне испит?

Ваше дете осећа бројне психо-физичке промене приликом овако стресних ситуација – прекретница, као што је полагање завршног испита. Зато је веома важно да се адекватно поставите, реагујете на правом месту, у право време и на прави начин. А да бисте то постигли, неопходно је да знате већину појединости о томе како се Ваше дете осећа у тим тренуцима.

2. Како победити страх од испита?

Добра вест је да се страх може превазићи! Шта је, у ствари, страх од испита и како га савладати? Прво на чему требате порадити је самопоуздање . Морате веровати у Ваше дете како би и оно веровало у себе и своје способности. 

3. На који начин би требало да се понашате у ситуацијама као што је ова?

Ви сте најважнији фактор у одрастању и сазревању Вашег детета, због чега је јако важно да што је могуће више будете укључени у све оно што се њему дешава. 

4. Шта Вас лично може учинити незадовољним пре, у току и након завршног испита Вашег детета? Како то променити?

Завршни испит је и за Вас лично стрес, утолико више што представља велики стрес и за Ваше дете. Међутим, оно што је у оваквим ситуацијама најважније јесте превазилажење сопственог страха и потпуно посвећивање детету. Једино на тај начин можете бити од користи и њему и себи.

5. Како да адекватном исхраном помогнете свом детету при спремању завршног испита?

Један од кључних фактора који утичу на наш организам, расположење, меморију, концентрацију је исхрана, о којој треба водити рачуна све време, а посебно у стресним ситуацијама као што је завршни испит. За добру меморију и концентрацију веома је важна избалансирана исхрана: махунарке (грашак, пасуљ, соја), суво и свеже воће (банане, поморанџе, кајсије, брескве, јагоде, јабуке), интегралне житарице, поврће (спанаћ, зелена салата, блитва), риба, јаја...

6. Како да знате да ли сте одабрали праву школу?

Успешно положен завршни испит је тек један у низу решених проблема. Након тога, долази до нове неизвесности – да ли је школа коју ће Ваше дете похађати „права” школа за њега и да ли ће успети да задовољи критеријуме те школе.

7. Да ли успех на завршном испиту осликава успех који ће Ваше дете показивати током школовања у средњој школи?

Колико је важан резултат које је Ваше дете остварило на завршном испиту? Бринете да ли је резултат завршног испита мерило успеха који ће дете показивати касније, у средњој школи? Да ли је исправно тако размишљати?

8. На који начин, чиме најбоље мотивисати дете у учењу?

Мотив је главни покретач сваке акције. Ако Вашем детету недостаје мотивација, ако примећујете да није довољно активно у учењу, потрудите се да му, из његове перспективе, ставите до знања зашто је успешно превазилажење испита важно за њега и његову будућност. 

9. Како најбоље наградити дете за уложени труд и залагање током завршног испита?

Остварење циља драгоценије је ако га прати награда. Такође, уколико знамо која нас награда чека, трудићемо се још више. Примените ово правило на свој план и процес учења Вашег детета учините бржим и квалитетнијим.

10. Колико је важан утицај вршњака на Ваше дете и како избећи негативне утицаје?

Колико год давали све од себе да свом детету пружите најбољи узор, оно није окренуто само ка Вама. Вршњачке групе могу имати јак утицај и деловати позитивно, али и негативно на Ваше дете. Зато је важно направити баланс. Изузетно је важно да родитељи комуницирају са децом и да изградите код деце самопоуздање, самопоштовање, осећај вредности и спознаје да су вољени и потребни својој породици и блиским пријатељима. 

КАКО НАУЧИТИ ДЕТЕ ДА ДОБРО ПОДНОСИ ПОРАЗ?

Потпуно је нормално да дете буде разочарано када доживи пораз у нечему за шта је напорно радило, као што је изгубљена утакмица за коју је тренирало, али је важно да га научите да прихвати пораз, без осећања огорчености или смањеног самопоштовања.

Дете, које не научи да добро прихвата пораз, имаће проблема у успостаљању пријатељстава и фрутстрирано због неуспеха. Ево неких начина на које можете ублажити неуспех:

Играјте на карту емпатије код детета

У овом узрасту дете почиње да развија способност да се постави на туђе место. Сада може да разуме да може да повреди осећања деце са којима се играла, уколико се љути када не побеђује. Питајте дете како би се осећало ако би се неко љутио када оно уради нешто због чега је поносно. Објасните детету да је у реду да буде тужно зато што је изгубило, али да треба да покуша да не повређује друге због тога.

Играјте тимске игре

Игре, које нису такмичарског дуга, елиминишу победу и пораз као категорију и помажу детету да учи како да постане тимски играч. Покушајте да се играте добацивањем балона или нешто слично. Како деца одрастају мораће да играју у тиму и постижу заједнички циљ, а тимске игре су одличан почетак за навикавање на то.

Ставите нагласак на напор, вештину и забаву

Објасните детету да није битно да ли побеђује или губи, већ је битно како игра. Ваш посао је да доведете дете до тога да ово схвати. Када се игра са другом децом немојте питати дете да ли је победило, већ га питајте да ли се лепо провело. Похвалите га за све што уради добро, без обзира колико то мало било. Што више дете усмерите да размишља о томе како да развија своје способности, без обзира на резултат, то ће победа бити мање важна.

Учите дете како да добро побеђује и добро губи

Покажите му шта значи бити добар победник и добар губитник. Реците му да се победници не хвале около својом победом и не ругају се способностима оних који су изгубили.

Делује тешко, али дете никада неће овладати овом вештином уколико не вежба. Најважније од свега је да не дозволите да вас дете не види да лоше подносите када изгубите. Увек честитајте победнику.

Ако дете редовно лоше подноси пораз, можда ћете морати да га у потпуности повучете из такмичарског играња. Усмерите га на друге области у којима ће се осећати добро. Учите дете да су грешке у реду и немојте да реагујете грубо када погреши. На пример, уместо да се љутите због лоше оцене у школи, попричајте са дететом и размотрите са њим како би могло да поправи оцену. Временом ћете видети напредак.


Извор: Detinjarije