Разлика између индивидуалног рада и индивидуализованог приступа ученику

Реформом у наставу уводи се и ставља нагласак на индивидуализовани приступ сваком ученику . Индивидуализовани приступ се разликује од индивидуалног рада. Код самосталног рада ученик извршава задатке за време наставе . Оваквим се приступом очекују и васпитно - образовни исходи који ће учитељима, ученицима али и родитељима пружити објективнији увид у оно што се од ученика очекује, његово знање, способности али и подручја на која треба обратити већу пажњу .

Шта је индивидуализација и индивидуализовани приступ ученику?

Индивидуализација подразумева следеће ставке:

• поштују се и прихватају разлике међу ученицима
• процес учења и подучавања обликује се уважавајући јединственост сваког детета према способностима, претходно стеченим компетенцијама и интересовањима ученика уважавајући чињеницу да ученици напредују различитом брзином и имају различите развојне путеве
• примењују се индивидуализовани и флексибилни васпитно-образовни приступи који омогућавају задовољење различитих потреба ученика како би учитељ препознао и развио дететове способности и идентитет
• учитељи имају значајан степен слободе у одабиру активности и садржаја васпитно-образовних исхода, метода, стратегија и облика рада, праћења и подстицања напретка ученика
• ученицима се омогућава одређен ниво у избору активности и садржаја као и приступа учењу како би се задовољили њихови посебни интереси и потребе.

Индивидуализовани приступ ученику подразумева да се свим ученицима омогући да у што већој мери остваре жељене исходе учења, што значи да подучавање мора бити прилагодљиво, уважавајући и прихватајући различите околности, искуства и могућности ученика. Нарочито је важно водити рачуна да захтевност задатака који се стављају пред појединог ученика буде таква да му омогућава постизање успеха. Прилагођавањем начина учења и подучавања учениковим индивидуалним потребама, осим лакшег остваривања исхода учења, постиже се већа мотивисаност ученика за учење, веће задовољство школом али и веће самопоштовање.

Разлика између индивидуалног рада и индивидуализованог приступа ученику

Индивидуалан  рад ученика за време наставе значајан је јер подстиче критичко мишљење, мотивацију, планирање и самосталан приступ у решавању задатог задатка. Код индивидуализованог приступа важно је разумевање и познавање између учитеља и ученика, али и сарадња између учитеља и родитеља. Учитељ поштује и узима у обзир сваког ученика као индивидуалну особу. За време решавања задатака у индивидуалном раду у већини случајева цео разред решава исте задатке, једнаке тежине. У индивидуализираном приступу учитељ прилагођава задатке према учениковим способностима, интересовањима и потребама. Прихвата ученикове различитости и могућности. На тај начин учитељ прилагођавањем начина учења, задацима и подучавањем свим ученицима омогућује остваривање успеха у исходима учења. Ученик оваквим приступом постиже већу мотивисаност за учење, школу, гради своје самопоуздање и ствара објективни увид у своје способности.

Извор: Национални оквир курикулума

Сат рада домаћег задатка је права мера

Натерати тинејџера да седне и уради домаћи није нимало лак задатак, још ако свако вече треба да учи по пар сати, имаћете посла са веома незадовољним дететом.

Међутим, научници са Универзитета Овиједо су дошли до открића да је оптимално време које деце треба да проведу радећи домаћи задатак, један сат дневно. 

Они су спровели експеримент на 7.451 детету која у просеку имају 13 година тако што су проверавали резултате њихових тестова из математике и на тај начин су пронашли везу између количине домаћих задатака и дечијих достигнућа. 

Ипак, нагласили су да не могу са сигурношћу да тврде да је сат учења дневно утицао на боље резултате на тестовима. 

Свако дете другачије учи и треба му више или мање времена да уради домаћи задатак. 

Научници су такође истакли да природа домаћих задатака заправо више има утицај на крајње резултате, а не на време проведено у њиховом завршавању. 

То значи да један сат ефективног рада значи много више него пар сати неефективног завршавања домаћег задатка или учења. 

Међу истраживачима постоји доста неслагања: неки тврде да је сврха домаћег задатка побољшање резултата на тестовима, док други сматрају да се кроз домаће задатке развијају нове способности.

Реалност је да наставници задају домаће задатке у различите сврхе. Тако на пример, домаћи из математике омогућава вежбање одређених једначина и формула док се код друштвених наука он задаје како би се схватио и истражио на пример одређени аспект историје.


Извор: b92

Пет златних савета

1.  Људи могу сумњати у оно што кажеш, али ће веровати ономе што радиш.
2. Никада не објашњавај. Твојим пријатељима то није потребно, а непријатељи ти неће веровати.
3. Не седај тамо где ће ти бити речено „устани“!
4. У знању буди попут воћке; што је више плодова на њој, све се више Земљи повија.
5. Не буди охол јер је охол човек попут птице, што височије лети, све је мања у очима људи.

Извор: savjetnikuspjeha