Ових шест проблема у дететовом понашању не би требало да толеришете

Родитељи често оправдавају лоше навике и поступке детета, јер сматрају да су то само фазе које ће брзо проћи. Међутим, постоје ситуације у којима би маме и тате требало одмах да реагују.

Психолози упозоравају да следеће проблеме у понашању никако не смете да игноришете, јер ће ваша деца сносити последице када одрасту…

1. Дете вас прекида док говорите

Зашто не треба игнорисати: Ваше дете је веома причљиво и жели стално да вам нешто каже или пита, а самим тим непрастано прекида ваш разговор са другим људима. Психолози саветују да је неопходно да научите дете да не скреће превише пажњу на себе и да мора бити толерантно и пружити шансу другима да говоре. Овај проблем треба да се искорени још док су деца мала, да не би ово понашање усвојили и имали проблема током одрастања.
Како решити: Ако сте код пријатеља или имате госте, детету реците пре посете да не сме да вас узнемирава док разговарате, осим ако ситуација није баш хитна. Потрудите се да док причате дете ради нешто забавно са стране, а ако неће да се одвоји од вас, онда му објасните да мора мирно да седи. Обавезно када завршите разговор дозволите детету да вас пита или вам саопшти оно што је хтело.

2. Дете је током игре насилно

Зашто не треба игнорисати: Ако се ваше дете током игре са другарима стално гура, штипа или отима ствари, онда је јасно да имате проблем са агресивниим понашањем. Ако ово не спречите док је дете мало, психолози истичу да је већ од 8. године теже васпитати агресивно дете и указати му на грешке. Ако не регујете на време дете ће насиље прихватити као оправдан начин понашања.

Како решити: Реците детету како никако не сме да се понаша агресивно и питајте га како би се осећао да се тако друг понаша према њему. Запретите му да ће завршити са игром ако настави са агресивним понашањем. Обавезно помозите детету да избаци бес и вишак енергије из себе, на пример упишите га на неки спорт. Ако видите да не можете сами да искорените агресивно понашање , онда је већ неопходно да се обратите психологу.

3. Прави се да вас не слуша

Зашто не треба игнорисати: Ако вашем детету поновите по неколико пута да вам нешто донесе или да покупи играчке, а оно не реагује, онда сте већ у проблему. Никако немојте да попустите и сами урадите оно што сте тражили од детета, јер ће тако дете сматрати да може да вас контролише у свакој ситуацији. Ако не спречите ово лоше понашање, неизбежно је да ће ваше дете постати пркосно и ви ћете изгубити контролу над њим.

Како решити: Ако вас дете не слуша и после трећег понављања, приђите му, ставите руке на његова рамена, изговорите његово име и мало гласније му реците шта треба да уради. Понављајте све док вас дете не послуша, тако ћете му показати да сте ви они који контролишу, а не дете.

4. Дете узима ствари без питања

Зашто не треба игнорисати: У реду је ако дете хоће себе да почасти чоколадом, понекад без питања пусти телевизор или седне за компјутер. Међутим, ако дете почне учестало да узима ствари које хоће и ради шта хоће, не поштујући ваша правила, онда ћете бити у проблему кад порасте. Дете које зна да му је све што жели приступачно, неће знати за границе и ваша правила му ништа неће значити кад постане тинејџер.

Како решити: Разговарајте са дететом о правилима која увек морају да се поштују. Ако сте се, на пример, договорили да дете не гледа телевизију пре него што заврши домаћи, када прекрши правило обавезно разговарајте. Не дозволите да се ваша правила често крше, јер ће им то прећи у навику.

5. Дете заузима лош став

Зашто не треба игнорисати: Ако ваше дете “преврне” очима када га критикујете или почне да вам се руга и понавља ваше речи, никако немојта да занемарите овакво понашање. многи родитељи мисле да је ово само једна од фаза одрастања и да ће проћи, али ако не спречите ваше дете ће наставити тако да се понаша. Неће такав став имати само пред вама, већ и пред другим одраслим и наставницима, јер ће мислити да ако ви то толеришете, да ће и они. 
Како решити: Објасните лепо детету да је такво понашање неприхватљиво. Ако дете настави, онда му реците да то показује да вас не поштује и да га нећете саслушати све док не почне лепо да вам се обраћа.

6. Дете превише лаже 

Зашто на треба игнорисати: Не треба да спутавате дечију машту, али ако дете лаже основне ствари о себи, онда је већ време да реагујете. Психолози упозоравају да превише лажи код мале деце могу да утичу на њих тако што никада неће прихватити ко су заиста, већ ће стално лагати и сматраће да је то прихватљиво.

Како решити: Објасните детету да је лоше лагати и да увек треба да каже истину, чак иако је истина нешто лоше. Научите га да ако стално буде лагао више му нико неће веровати и покушајте то да урадите на личном примеру. На пример, ако дете често лаже, када вам каже да је опрало зубе, ви га натерајте да их опере још једном, јер му не верујете и тако ће схватити лекцију.


Извор: Детињарије

Корисни савети за успешно родитељство (16)

Корисни савети за успешно родитељство (7)

Корисни савети за успешно родитељство (2)

Васпитање и казна

Извор: Дивна Мама

Марија Монтесори

Извор: Детињарије

Свако дете заслужује хероја

Извор: Образовање Плус

КАКО НАУЧИТИ ДЕТЕ ДА ДОБРО ПОДНОСИ ПОРАЗ?

Потпуно је нормално да дете буде разочарано када доживи пораз у нечему за шта је напорно радило, као што је изгубљена утакмица за коју је тренирало, али је важно да га научите да прихвати пораз, без осећања огорчености или смањеног самопоштовања.

Дете, које не научи да добро прихвата пораз, имаће проблема у успостаљању пријатељстава и фрутстрирано због неуспеха. Ево неких начина на које можете ублажити неуспех:

Играјте на карту емпатије код детета

У овом узрасту дете почиње да развија способност да се постави на туђе место. Сада може да разуме да може да повреди осећања деце са којима се играла, уколико се љути када не побеђује. Питајте дете како би се осећало ако би се неко љутио када оно уради нешто због чега је поносно. Објасните детету да је у реду да буде тужно зато што је изгубило, али да треба да покуша да не повређује друге због тога.

Играјте тимске игре

Игре, које нису такмичарског дуга, елиминишу победу и пораз као категорију и помажу детету да учи како да постане тимски играч. Покушајте да се играте добацивањем балона или нешто слично. Како деца одрастају мораће да играју у тиму и постижу заједнички циљ, а тимске игре су одличан почетак за навикавање на то.

Ставите нагласак на напор, вештину и забаву

Објасните детету да није битно да ли побеђује или губи, већ је битно како игра. Ваш посао је да доведете дете до тога да ово схвати. Када се игра са другом децом немојте питати дете да ли је победило, већ га питајте да ли се лепо провело. Похвалите га за све што уради добро, без обзира колико то мало било. Што више дете усмерите да размишља о томе како да развија своје способности, без обзира на резултат, то ће победа бити мање важна.

Учите дете како да добро побеђује и добро губи

Покажите му шта значи бити добар победник и добар губитник. Реците му да се победници не хвале около својом победом и не ругају се способностима оних који су изгубили.

Делује тешко, али дете никада неће овладати овом вештином уколико не вежба. Најважније од свега је да не дозволите да вас дете не види да лоше подносите када изгубите. Увек честитајте победнику.

Ако дете редовно лоше подноси пораз, можда ћете морати да га у потпуности повучете из такмичарског играња. Усмерите га на друге области у којима ће се осећати добро. Учите дете да су грешке у реду и немојте да реагујете грубо када погреши. На пример, уместо да се љутите због лоше оцене у школи, попричајте са дететом и размотрите са њим како би могло да поправи оцену. Временом ћете видети напредак.


Извор: Detinjarije

КАКВА СУ ПРВА, СРЕДЊА И НАЈМЛАЂА ДЕЦА

Редослед рођења, односно то да ли је дете јединац, најстарије, средње или најмлађе у породици, може да открије његове карактерне особине, кажу стручњаци.

Научници Мичел Мофит и Грег Браун из Торонта представили су своју теорију у вези са тим каква су најстарија, средња и најмлађа деца у породици, а какви су јединци.

Најстарија деца

Према тврдњи ове двојице научника, прва деца су углавном амбициозна и од њих се очекују велика академска достигнућа. Генерално су одговорнији и зрелији од млађих браће и сестара, имају смисла за водеће позиције на послу којим се баве. Када добију прво дете, пажња родитеља је усмерена искључиво на малишана, па су самим тим и њихова очекивања већа, кажу стручњаци. А када су родитељи имају велика очекивања, деца се углавном труде да их не разочарају.

Средња деца

Имају смисла за сарадњу, прилагодљива су и друштвена више него старија браћа или сестре. Родитељи немају тако велика очекивања као од првог детета, па су зато млађи малишани мање амбициозни него старија браћа/сестре, због чега имају опуштенији, мање одговоран приступ животу.

Најмлађа деца

Најмлада деца су углавном врло допадљива и шармантна. Креативнији су од старијих браће и сестара, имају више самопоуздања. С обзиром на искуство родитеља са старијом децом, правила која важе за најмлађу децу су углавном мање стриктна, а очекивања од њих су мања. Као резултат тога, најмлађи малишани су углавном мање одговорни јер стално очекују да их неко други „води“.

Јединци

Деца која немају браћу или сестре углавном су креативна и веома сналажљива. Такође су зрела и одговорна, воле да контролишу ствари, а не воле неред. Очекивања родитеља од јединаца су најчешће велика, али за разлику од најстарије деце, јединци не морају да се „боре“ за пажњу родитеља. С обзиром на то да живе са одраслима, односно немају млађу браћу и сестре, често су веома зрели, али понекад управо због тога имају проблем у дружењу са вршњацима.

Научници Мичел Мофит и Грег Браун наглашавају да су ово ипак само теорије и да начин васпитања, као и услови у којима деца одрастају играју велику улогу у одређењу њихових особина.


Извор:  Mondo