Све због лоше исхране и недовољног кретања

Истраживање спроведено међу школарцима показало да половина њих има проблем да се степеницама попне до другог спрата.

Воћна ужина замењена је грицкалицама. Уместо физичких активности у природи, деца све више проводе време за рачунаром. Овакав начин живота у најважнијем периоду за развој детета доноси погубне последице по здравље најмлађих. Колико је стање алармантно најбоље показују резултати истраживања у оквиру пројекта „Начини прави избор за дугорочно здравље” Центра за здравље, вежбање и спортске науке.

Испитивање спроведено на узорку од 3.278 ђака из 11 средњих и 52 основне школе показује да  готово половина школске деце има проблем да се степеницама попне до другог спрата, а више од 60 % њих живи потпуно пасивно – без икаквих физичких активности. Забрињавају и подаци да 80 % деце не уноси довољно поврћа, препоручену количину воћа једе тек свако треће дете, а само трећина деце конзумира довољно меса и млечних производа. Готово ниједан школарац не једе довољно житарица, а оброци 15 % њих састоје се претежно од масне хране. Свако дете требало би свакодневно да има 60 и више минута умерено интензивне физичке активности: спорта, рекреације, одласка до школе или игре. Већина њих сада има мобилне телефоне или рачунаре који их по цео дан држе приковане за столицу.

Овако лоше навике најмлађег дела наше популације стварају потенцијалне болеснике од хипертензије, дијабетеса, болести срца и крвотока и различитих врста карцинома у одраслом добу.

Да би наша деца била заиста деца, треба мењати њихов стил живота. 

– Пројекат „Начини прави избор за дугорочно здравље” покушаће да водичем за здраве животне навике, који ће бити завршен средином ове године, сваком појединцу да конкретан одговор на питање како да се исправно храни и адекватно вежба – рекао је вођа пројекта проф. др Сергеј Остојић, истичући да је једно од дугорочних решења увођење едукације о исправним животним навикама у формално образовање.

Извор: Политика

Деца имају бољу концентрацију ако крену у први разред са седам година

Велика већина родитеља који имају децу предшколског узраста уверени су како су, са 6 година, њихови малишани у потпуности спремни за школске клупе. Међутим, истраживања показују како малишани који су у школу кренули са 7 година имају бољу концентрацију на часовима и добијају веће оцене од оне деце која су у први разред кренула са 6 година.

Одлагање поласка у школу на годину дана драматично утиче на самоконтролу, показала су истраживања научника Универзитета Станфорд.

Посматрајући понашање данских основношколаца, утврдили су како каснији полазак у школу смањује хиперактивност и недостатак пажње код 11-годишњака за чак 73 посто.
Уједно, ова истраживања су још једном потврдила како игра код деце, у односу на улазак у свет формалног образовања, има позитиван утицај на ментално здравље најмлађих.

        


Професор Томас Ди је рекао да одлагање одласка у школу док дете не напуни 7 година дословце елиминише могућност развијања АДХД-а. У САД-у и Великој Британији деца могу кренути у школу већ са 5 година, док у Француској и већини осталих земаља ЕУ-а, деца у школу крећу већ са 6.
У Финској и Шведској у школу се креће са 7 година. У овом истраживању посматрани су мали Данци.

Утврђено је како деца која су касније кренула у школу имају већу самоконтролу. Истраживања су потврдила исправност размишљања оних родитеља који су одлучили да им дете касније крене у школу. Што се вртића тиче, када је у питању Данска, научници нису имали никаквих примедби. Један од бољих предшколских програма у свету, какав имају мали Данци, не утиче на године одласка у вртић већ имају позитиван утицај на развој детета.


Извор: Магазин родитељство