Натерати тинејџера да седне и уради домаћи није нимало лак задатак, још ако свако вече треба да учи по пар сати, имаћете посла са веома незадовољним дететом.
Међутим, научници са Универзитета Овиједо су дошли до открића да је оптимално време које деце треба да проведу радећи домаћи задатак, један сат дневно.
Они су спровели експеримент на 7.451 детету која у просеку имају 13 година тако што су проверавали резултате њихових тестова из математике и на тај начин су пронашли везу између количине домаћих задатака и дечијих достигнућа.
Ипак, нагласили су да не могу са сигурношћу да тврде да је сат учења дневно утицао на боље резултате на тестовима.
Свако дете другачије учи и треба му више или мање времена да уради домаћи задатак.
Научници су такође истакли да природа домаћих задатака заправо више има утицај на крајње резултате, а не на време проведено у њиховом завршавању.
То значи да један сат ефективног рада значи много више него пар сати неефективног завршавања домаћег задатка или учења.
Међу истраживачима постоји доста неслагања: неки тврде да је сврха домаћег задатка побољшање резултата на тестовима, док други сматрају да се кроз домаће задатке развијају нове способности.
Реалност је да наставници задају домаће задатке у различите сврхе. Тако на пример, домаћи из математике омогућава вежбање одређених једначина и формула док се код друштвених наука он задаје како би се схватио и истражио на пример одређени аспект историје.
Извор: b92
Међутим, научници са Универзитета Овиједо су дошли до открића да је оптимално време које деце треба да проведу радећи домаћи задатак, један сат дневно.
Они су спровели експеримент на 7.451 детету која у просеку имају 13 година тако што су проверавали резултате њихових тестова из математике и на тај начин су пронашли везу између количине домаћих задатака и дечијих достигнућа.
Ипак, нагласили су да не могу са сигурношћу да тврде да је сат учења дневно утицао на боље резултате на тестовима.
Свако дете другачије учи и треба му више или мање времена да уради домаћи задатак.
Научници су такође истакли да природа домаћих задатака заправо више има утицај на крајње резултате, а не на време проведено у њиховом завршавању.
То значи да један сат ефективног рада значи много више него пар сати неефективног завршавања домаћег задатка или учења.
Међу истраживачима постоји доста неслагања: неки тврде да је сврха домаћег задатка побољшање резултата на тестовима, док други сматрају да се кроз домаће задатке развијају нове способности.
Реалност је да наставници задају домаће задатке у различите сврхе. Тако на пример, домаћи из математике омогућава вежбање одређених једначина и формула док се код друштвених наука он задаје како би се схватио и истражио на пример одређени аспект историје.
Извор: b92
