Како помоћи детету да има више самопоуздања

Како помоћи детету да се осећа сигурније у вези самог себе и да има више самопоуздања? Рутински је научити децу да читају, пишу, цртају или како да укључе машину за веш.

Није уобичајено учити децу како да негују своје самопоуздање, иако је то најважнија ствар коју треба да науче.

• Како бисте помогли својој деци будите сигурни да сте им показали довољно љубави, јер када деца одрастају потребне су им велике количине љубави. Покажите им то својим речима и поступцима.

• Помозите вашој деци да открију своје таленте и оно у чему су добра. Дозволите им да пробају различите спортове, хобије и активности. Охрабрите их да се пријаве за оне ствари у којима уживају и у којима су вешти. Успех гради самопоуздање.

• Дајте вашој деци да раде неке послове у домаћинству. Мала помоћ детета ће му омогућити да се осећа способно, вешто и корисно, као одговоран члан породице.

• Не штитите их и не спасавајте, пустите их да науче кроз сопствену процену, борбу и сопствене грешке. Дететов највећи осећај за самопоуздање долази кроз лични напор и лични успех.

Извор: mojpedijatar

Сат рада домаћег задатка је права мера

Натерати тинејџера да седне и уради домаћи није нимало лак задатак, још ако свако вече треба да учи по пар сати, имаћете посла са веома незадовољним дететом.

Међутим, научници са Универзитета Овиједо су дошли до открића да је оптимално време које деце треба да проведу радећи домаћи задатак, један сат дневно. 

Они су спровели експеримент на 7.451 детету која у просеку имају 13 година тако што су проверавали резултате њихових тестова из математике и на тај начин су пронашли везу између количине домаћих задатака и дечијих достигнућа. 

Ипак, нагласили су да не могу са сигурношћу да тврде да је сат учења дневно утицао на боље резултате на тестовима. 

Свако дете другачије учи и треба му више или мање времена да уради домаћи задатак. 

Научници су такође истакли да природа домаћих задатака заправо више има утицај на крајње резултате, а не на време проведено у њиховом завршавању. 

То значи да један сат ефективног рада значи много више него пар сати неефективног завршавања домаћег задатка или учења. 

Међу истраживачима постоји доста неслагања: неки тврде да је сврха домаћег задатка побољшање резултата на тестовима, док други сматрају да се кроз домаће задатке развијају нове способности.

Реалност је да наставници задају домаће задатке у различите сврхе. Тако на пример, домаћи из математике омогућава вежбање одређених једначина и формула док се код друштвених наука он задаје како би се схватио и истражио на пример одређени аспект историје.


Извор: b92