У последње време све је већи број деце код које је дијагностикован дефицит пажње. По новијим истраживањима, 7-10% деце узраста 5 до 18 година има дијагнозу АДД или АДХД.
Поремећаји пажње се чешће јављају код дечака (3:1 у односу на девојчице, а по неким истраживањима се тај однос креће и до 10:1).
То су скраћенице за Аttention Deficit Disorder / Аttention Deficit Hyperactivity Disorder. У преводу: дефицит пажње, са или без хиперактивности.
Неки од симптома који прате поремећај пажње су:
1. не посвећују довољно пажње детаљима или често праве грешке због немара
2. често имају проблем са одржавањем пажње при обављању школских задатака
3. често се чини да не слушају када им се неко директно обрати, а када нпр. чују неку рекламу на телевизији реагују муњевито
4. често имају тешкоће са организовањем задатака или активности
5. често избегавају задатке или одбијају задатке који захтевају трајнији ментални напор
6. често губе ствари које су потребне за извршавање задатака
7. често заборављају дневне активност.
Неки од симптома који прате хиперактивно понашање су:
1. често тресу рукама или ногама и врпоље се на столици
2. често устају са столице у разреду или на неком другом месту где се од њих очекује да остану дужи период на том месту
3. често претерано трче или скачу у ситуацијама када је то непримерено
4. имају тешкоће да се мирно и тихо играју, ако је то потребно
5. често претерано причају.
Ову децу често прати и импулсивност која се огледа у следећим примерима:
1. често „истрчавају“ са одговорима и пре него што им је постављено питање
2. често имају тешкоће у чекању реда
3. често прекидају или ометају друге, упадају у реч …
Свако дете има неке наведене карактеристике од свих наведених симптома. То, наравно, не значи да дете има неки од ових поремећаја. Да би били сигурни да дете има ове поремећаје, оно мора имати већину наведених симптома и то мора трајати дужи временски период (најмање 6 месеци).
Симптоми се морају испољавати у две или више различитих средина (нпр. кућној, школској и/или радној). Поред поремећаја пажње у пакет најчешће улази и импулсивност, расејаност и хиперактивност. Овај поремећај је често удружен са говорно-језичким поремећајима, зато је логопедски третман неопходан.
Будите свесни да ово није само развојна фаза коју ће дете прерасти и није узрок родитељске немарности, као што није ни узрок детеове жеље за несташлуком.
Благовремено јављање логопеду, макар ако постоји и само сумња родитеља, може умањити или отклонити последице које у озбиљној мери утичу на социјално, радно и/или академско функционисање.
Извор: roditeljsrbija
Поремећаји пажње се чешће јављају код дечака (3:1 у односу на девојчице, а по неким истраживањима се тај однос креће и до 10:1).
Шта је то АДД/АДХД?
То су скраћенице за Аttention Deficit Disorder / Аttention Deficit Hyperactivity Disorder. У преводу: дефицит пажње, са или без хиперактивности.
Неки од симптома који прате поремећај пажње су:
1. не посвећују довољно пажње детаљима или често праве грешке због немара
2. често имају проблем са одржавањем пажње при обављању школских задатака
3. често се чини да не слушају када им се неко директно обрати, а када нпр. чују неку рекламу на телевизији реагују муњевито
4. често имају тешкоће са организовањем задатака или активности
5. често избегавају задатке или одбијају задатке који захтевају трајнији ментални напор
6. често губе ствари које су потребне за извршавање задатака
7. често заборављају дневне активност.
Симптоми хиперактивног понашања
Неки од симптома који прате хиперактивно понашање су:
1. често тресу рукама или ногама и врпоље се на столици
2. често устају са столице у разреду или на неком другом месту где се од њих очекује да остану дужи период на том месту
3. често претерано трче или скачу у ситуацијама када је то непримерено
4. имају тешкоће да се мирно и тихо играју, ако је то потребно
5. често претерано причају.
Ову децу често прати и импулсивност која се огледа у следећим примерима:
1. често „истрчавају“ са одговорима и пре него што им је постављено питање
2. често имају тешкоће у чекању реда
3. често прекидају или ометају друге, упадају у реч …
Свако дете има неке наведене карактеристике од свих наведених симптома. То, наравно, не значи да дете има неки од ових поремећаја. Да би били сигурни да дете има ове поремећаје, оно мора имати већину наведених симптома и то мора трајати дужи временски период (најмање 6 месеци).
Симптоми се морају испољавати у две или више различитих средина (нпр. кућној, школској и/или радној). Поред поремећаја пажње у пакет најчешће улази и импулсивност, расејаност и хиперактивност. Овај поремећај је често удружен са говорно-језичким поремећајима, зато је логопедски третман неопходан.
Будите свесни да ово није само развојна фаза коју ће дете прерасти и није узрок родитељске немарности, као што није ни узрок детеове жеље за несташлуком.
Благовремено јављање логопеду, макар ако постоји и само сумња родитеља, може умањити или отклонити последице које у озбиљној мери утичу на социјално, радно и/или академско функционисање.
Извор: roditeljsrbija
