Већина нас, колико год мислила да влада правописом и граматиком српског језика, у неким случајевима прави грешке. Навешћемо неколико примера када се најчешће јављају омашке и дилеме приликом изговора или писања појединих речи.
С обзиром да/на (нешто) или обзиром на (нешто)? Једини граматички исправан израз је с обзиром да/на (нешто). Често се саветује да се уместо оба ова израза користи израз без обзира.
Све време или сво време? Пише се све време. Придевска заменица сав у средњем роду је све. Мења се по заменичкој промени: све – свега – свему – свим – свему у једнини и сва – свих – свима –свима – свима у множини. Ово е у све је остатак из давних времена кад је заменица све имала облик все. Иза меког с није могло доћи о него е.
Истамбул или Истанбул? Истанбул ће бити правилније, иако се пише Стамбол када се односи на историјску одредницу града.
Барем или бар? Пише се и једно и друго. Бар и барем су речце које служе за изузимање и ограничавање, за истицање речи уз које стоје.
Чак штавише или чак или штавише? Пише се штавише или чак. Штавише је плеоназам. Једна од ове две речи је сувишна и обе имају исто значење.
Дал’ или да л’? Пише се да л’. Упитна речца ли пише се одвојено: да ли, је ли, не би ли, јеси ли, ако ли, читаш ли. У разговорном језику и у поезији пише се апостроф у речима које се схватају као окрњене (на местима где су изостављена слова): да л’, је л’, не би л’, јеси л’.
Досад или до сада? Пише се и једно и друго. Сад и сада су прилози који значе у ово време. Досад и досада су прилози сложени од предлога до и прилога сад(а). Да ли ће се писати растављено или састављено зависи од акцента. Кад је акценат на сад пишу се растављено: До сад смо овако, а од сада ћемо другачије. До је предлог и нема свој акценат, али ако акценат са прилога сад пређе на њега пишу се састављено: И досад сам живео на свој рачун, не желим ништа да мењам.
Извинити (се) или извинути (се)? Пише се извинити (се).
Глагол извинити (се) значи замолити за опроштење и мења се: извиним (се), извиниш (се), извини (се), извините (се), извине (се), извинио сам (се), извинила сам (се), извинио се. Глагол извинути значи ишчашити, уганути и мења се: извинеш, извине, извинемо, извинете, извину.
Малопре или мало пре? Пише се и једно и друго.
Малопре је сложени прилог који значи непосредно пре овог тренутка, малочас: стигао је малопре из школе, мало пре тебе. Пре у другом случају није прилог него предлог са генитивом пре тебе. Пре у другом случају није прилог него предлог са генитивом пре тебе (супротно од после тебе). Мало после се пише одвојено.
Одељење или оделење? Пише се одељење.
Код глаголских именица изведених од глагола са самогласником и у основи презента обавезно је јотовање: одељење, мишљење,мољење, а не оделење, мислење, молење.
Рубрика или рублика? Пише се рубрика.
Од латинског рубер што значи црвен и рубриц што значи црвена земља. Првобитно су се наслови закона (а касније сва заглавља) писали црвеним словима.
Извор: Рortalmladi
С обзиром да/на (нешто) или обзиром на (нешто)? Једини граматички исправан израз је с обзиром да/на (нешто). Често се саветује да се уместо оба ова израза користи израз без обзира.
Све време или сво време? Пише се све време. Придевска заменица сав у средњем роду је све. Мења се по заменичкој промени: све – свега – свему – свим – свему у једнини и сва – свих – свима –свима – свима у множини. Ово е у све је остатак из давних времена кад је заменица све имала облик все. Иза меког с није могло доћи о него е.
Истамбул или Истанбул? Истанбул ће бити правилније, иако се пише Стамбол када се односи на историјску одредницу града.
Барем или бар? Пише се и једно и друго. Бар и барем су речце које служе за изузимање и ограничавање, за истицање речи уз које стоје.
Чак штавише или чак или штавише? Пише се штавише или чак. Штавише је плеоназам. Једна од ове две речи је сувишна и обе имају исто значење.
Дал’ или да л’? Пише се да л’. Упитна речца ли пише се одвојено: да ли, је ли, не би ли, јеси ли, ако ли, читаш ли. У разговорном језику и у поезији пише се апостроф у речима које се схватају као окрњене (на местима где су изостављена слова): да л’, је л’, не би л’, јеси л’.
Досад или до сада? Пише се и једно и друго. Сад и сада су прилози који значе у ово време. Досад и досада су прилози сложени од предлога до и прилога сад(а). Да ли ће се писати растављено или састављено зависи од акцента. Кад је акценат на сад пишу се растављено: До сад смо овако, а од сада ћемо другачије. До је предлог и нема свој акценат, али ако акценат са прилога сад пређе на њега пишу се састављено: И досад сам живео на свој рачун, не желим ништа да мењам.
Извинити (се) или извинути (се)? Пише се извинити (се).
Глагол извинити (се) значи замолити за опроштење и мења се: извиним (се), извиниш (се), извини (се), извините (се), извине (се), извинио сам (се), извинила сам (се), извинио се. Глагол извинути значи ишчашити, уганути и мења се: извинеш, извине, извинемо, извинете, извину.
Малопре или мало пре? Пише се и једно и друго.
Малопре је сложени прилог који значи непосредно пре овог тренутка, малочас: стигао је малопре из школе, мало пре тебе. Пре у другом случају није прилог него предлог са генитивом пре тебе. Пре у другом случају није прилог него предлог са генитивом пре тебе (супротно од после тебе). Мало после се пише одвојено.
Одељење или оделење? Пише се одељење.
Код глаголских именица изведених од глагола са самогласником и у основи презента обавезно је јотовање: одељење, мишљење,мољење, а не оделење, мислење, молење.
Рубрика или рублика? Пише се рубрика.
Од латинског рубер што значи црвен и рубриц што значи црвена земља. Првобитно су се наслови закона (а касније сва заглавља) писали црвеним словима.
Извор: Рortalmladi
