Десет дечјих заповести

Извор: Водич за децу

Корисни савети за успешно родитељство (19)

Корисни савети за успешно родитељство (16)

Да се не заборави - Међународни дан родитеља

Међународни дан родитеља се обележава сваког 1. јуна у част родитеља и њихове посвећености деци! 

Останите посвећени, али децу учите и самосталности јер је то важно! 

Извор: MamaNatura.rs

ДЕСЕТ ЗАПИСА ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ПОРОДИЧНОГ ПСИХОТЕРАПЕУТА

Премда се чини да највећу пажњу међу психолошким темама привлаче питања љубави, страсти и забављања, нашу „другу природу“ ипак у највећем чини друга врста односа – са члановима породице и пријатељима.

     

Психотерапеути откривају да у тим односима и даље кључне остају основне вештине емоционалне и социјалне интелигенције – уважавање партнера, топао и подржавајући однос према тинејџерима и адолесцентима и зрело разумевање и асертивност у пријатељским односима. Из психотерапеутске бележнице преписујемо занимљиве увиде који се, ако ви то тако желите, могу читати и као савети.

1. Способност да се каже „извињавам се“ јесте вештина и то вештина којом нису многи људи овладали. Треба брусити ту вештину. Након извињења не треба да следи реченица „али ево зашто сам то урадио“ или „а онда си ти урадио то“. Извињење јесте преузимање одговорности за то што сте некога повредили, а не рецка у бележници у којој се води нека бизарна битка под насловом „ко је у праву“.

2. Људи се некад понашају врло експлозивно кад су им осећања повређена. Виђам тинејџере како дословно ударају песницама по намештају кад се на договореној сеанси не појаве родитељи. Виђам и родитеље који хистерично плачу и вриште како су промашили у животу кад чују како им је дете пироман. Једном ми се десило да ми пацијенткиња каже како ми је фризура одвратна у тренутку кад се отворило питање њене употребе наркотика. Сви смо људи и не волимо да нас постиде или повреде и то увек треба имати на уму. То не значи да други имају у томе изговор за разна понашања, али запамтите да ће его наћи начина да се заштити и то чак и на врло ружан начин.

3. Детињство не траје вечно, само понекад делује да ће вечно трајати. Немојте никад да пожурујете дете у одрастању, јер ће време забављања и љубавних јада брзо доћи и онда ће то изгледати као вечност.

4. Једина стална ствар је промена. Промену не можете зауставити, једино можете да одлучите како ћете на њу реаговати.

5. Ако се у неком пријатељству осећате понижени, окончајте то пријатељство. Не обазирите се на то што је пријатељство трајало годинама, или што немате баш много пријатеља. Ништа не упропасти човеково самопоуздање тако темељно као окруженост људима који вас понижавају. Боље је осећати се усамљено.

6. Не треба преузимати одговорност за избор који начине други људи па немојте дозвољавати да вас на то натерају. Сви смо капетани свако на свом броду и довољно је што бринемо да наш прамац остане изнад воде. Оног тренутка кад преузмете дужност бриге за нечију каријеру, благостање, добро расположење… тада улазите у нездраво савезништво. У ординацији психотерапеута се често нађу родитељи који се труде да натерају децу да буду „нормалнија“. Исто је и са љубавницима који покушавају да врате „бивше“, а у свим тим случајевима заправо неко покушава да контролише избор оне друге особе и тиме обезбеђује себи фрустрацију и незадовољство. Једно од најстравичнијих открића у животу је схватање колико мало тога у свету можете да контролишете. Све што заиста можете да контролишете је ваше понашање.

7. У неком тренутку, родитељи престају да буду вође и ментори којима се верује и постају саветници и одрасли који децу воле али их понекад баш нервирају. Један случај брачне терапије открио је да, заправо, супруг и даље тражи дозволу од родитеља како за куповину новог кауча, тако и за одлуку о планирању потомства.

8. Не престајте да радите на самосвести. Кад год доживите интензивну емоцију, увек се потрудите да је истражите пре него што одлучите да нешто учинити поводом ње. Седите са собом и размислите и кад нешто после тога учините, нека то буде намерно. Рад на самосвести је психотерапеутски савет број 1. за све оне који желе да побољшају квалитет свог живота.

9. Ваши крвни сродници ће увек бити ваши крвни сродници шта год ви одлучили да имате с њима. Како будете старили, границе према њима се могу мењати али запамтите да не одлучујете ви о томе како ће други људи показивати љубав. Ваше је само да изаберете да ли ћете њихову љубав, тако показану, прихватити или не.


10. Дословно сви око вас се боре са неким демонима. Да, ви сте апсолутно јединствени и ваши демони су за вас јединствени, али сви се ми осећамо беспомоћни/љути/празни/жедни освете. Нека вас утеши то што су и се и други осећали као ви па су, ето, ипак то преживели.


Извор: detinjarije

КАКВА СУ ПРВА, СРЕДЊА И НАЈМЛАЂА ДЕЦА

Редослед рођења, односно то да ли је дете јединац, најстарије, средње или најмлађе у породици, може да открије његове карактерне особине, кажу стручњаци.

Научници Мичел Мофит и Грег Браун из Торонта представили су своју теорију у вези са тим каква су најстарија, средња и најмлађа деца у породици, а какви су јединци.

Најстарија деца

Према тврдњи ове двојице научника, прва деца су углавном амбициозна и од њих се очекују велика академска достигнућа. Генерално су одговорнији и зрелији од млађих браће и сестара, имају смисла за водеће позиције на послу којим се баве. Када добију прво дете, пажња родитеља је усмерена искључиво на малишана, па су самим тим и њихова очекивања већа, кажу стручњаци. А када су родитељи имају велика очекивања, деца се углавном труде да их не разочарају.

Средња деца

Имају смисла за сарадњу, прилагодљива су и друштвена више него старија браћа или сестре. Родитељи немају тако велика очекивања као од првог детета, па су зато млађи малишани мање амбициозни него старија браћа/сестре, због чега имају опуштенији, мање одговоран приступ животу.

Најмлађа деца

Најмлада деца су углавном врло допадљива и шармантна. Креативнији су од старијих браће и сестара, имају више самопоуздања. С обзиром на искуство родитеља са старијом децом, правила која важе за најмлађу децу су углавном мање стриктна, а очекивања од њих су мања. Као резултат тога, најмлађи малишани су углавном мање одговорни јер стално очекују да их неко други „води“.

Јединци

Деца која немају браћу или сестре углавном су креативна и веома сналажљива. Такође су зрела и одговорна, воле да контролишу ствари, а не воле неред. Очекивања родитеља од јединаца су најчешће велика, али за разлику од најстарије деце, јединци не морају да се „боре“ за пажњу родитеља. С обзиром на то да живе са одраслима, односно немају млађу браћу и сестре, често су веома зрели, али понекад управо због тога имају проблем у дружењу са вршњацима.

Научници Мичел Мофит и Грег Браун наглашавају да су ово ипак само теорије и да начин васпитања, као и услови у којима деца одрастају играју велику улогу у одређењу њихових особина.


Извор:  Mondo