Дечја недеља 2018

Традиција обележавања Дечје недеље у свету и у Србији мери се деценијама. 

Дечја недеља је први пут обележена 1934. године на предлог организације Пријатељи деце Србије, а 1987. године  дефинисана је  Законом о друштвеној бризи о деци.

У години у којој се очекује почетак примене нове Националне стратегије за превенцију и заштиту од насиља, у Дечјој недељи ће бити обједињени сви актери у циљу заштите и спречавања свих постојећих облика насиља над децом. Ово је прилика да се читаво друштво и сама деца оснаже да различите облике насиља препознају и одмах реагују свим постојећим механизмима заштите, а у циљу стварања окружења у коме ће се свако дете осећати сигурно и заштићено.

Циљеви Дечје недеље су:

• скретања пажње најшире јавности на права и потребе деце;
• указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене институције имају у заштити деце и остваривању њихових права;
• презентација до сада постигнутих резултата;
• указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права деце;
• подстицање интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање права и оптимални развој сваког детета;
• промоција активног учешћа деце у доношењу одлука које се њих тичу;
• покретање иницијатива и нових акција које доприносе побољшању положаја деце у Републици Србији и остваривању њихових права. 

Овогодишња Дечија недеља ће бити од 1. до 7. октобра под слоганом: 

"МОЈЕ ЈЕ ПРАВО ДА ЖИВИМ СРЕЋНО И ЗДРАВА - за одрастање без насиља"!

Извор: Пријатељи Деце Србије

Како помоћи детету да има више самопоуздања

Како помоћи детету да се осећа сигурније у вези самог себе и да има више самопоуздања? Рутински је научити децу да читају, пишу, цртају или како да укључе машину за веш.

Није уобичајено учити децу како да негују своје самопоуздање, иако је то најважнија ствар коју треба да науче.

• Како бисте помогли својој деци будите сигурни да сте им показали довољно љубави, јер када деца одрастају потребне су им велике количине љубави. Покажите им то својим речима и поступцима.

• Помозите вашој деци да открију своје таленте и оно у чему су добра. Дозволите им да пробају различите спортове, хобије и активности. Охрабрите их да се пријаве за оне ствари у којима уживају и у којима су вешти. Успех гради самопоуздање.

• Дајте вашој деци да раде неке послове у домаћинству. Мала помоћ детета ће му омогућити да се осећа способно, вешто и корисно, као одговоран члан породице.

• Не штитите их и не спасавајте, пустите их да науче кроз сопствену процену, борбу и сопствене грешке. Дететов највећи осећај за самопоуздање долази кроз лични напор и лични успех.

Извор: mojpedijatar

Зашто је важно лепо понашење

У свакодневној журби често прелазимо преко неких тако једноставних ствари попут лепог понашања. С друге стране, пристојност неког детета нас сваки пут изнова задиви.

Зашто је важно да деца усвоје нека правила лепог понашања?

Деца су мали представници породице

Признали ми то себи или не, дете својим понашањем углавном показује оно што види и учи у свом дому. Неко дете ћемо окарактерисати по његовом понашању, а затим стећи сличну слику и о његовој породици. 

Лепо понашање подстиче осећај брижности

Дете које се учи пристојности, одраста у брижну особу. Оно је научило обраћати пажњу на осећања других, и поштовање друге.

Лек против размажености

Врло је мала шанса да дете које примењује основе лепог понашања, постане размажено. Оно је научило да не размишља само о себи.

Захвалност

Одрасли су често у сукобу с младима који мисле да требају добити што год пожеле. Дете које се учи пристојности, уједно се учи захвалности и примећујеу шта се за њега чини. 

Први утисак

У животу први утисак је пресудан. Искрен осмех и поглед у очи праћен пристојношћу ће увек бити примећен и запамћен.

Пријатељства

Свако воли да има доброг пријатеља, некога на кога може рачунати, ко је искрен и зна се лепо понашати. Те особине изграђују карактер и особу чине омиљеном.  

Лепо понашање отвара многа врата

Дете које зна рећи "хвала", "молим", које поздравља, не виче, пристојно је за столом, не прекида друге... зна како да се понашати и у ситуацијама које су за њега нове. У будућности ће му бити отворена многа врата управо због културног понашања.  

Лепо понашање обогаћује комуникацију

Без обзира на који начин комуницирамо (дирекно, дописивањем...), пристојност се препознаје. Деца која су усвојила правила лепог понашања ће с временом и инстиктивно знати које речи или понашања нису примерена.  


Извор: Лукин портал

ДЕСЕТ ЗАПИСА ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ПОРОДИЧНОГ ПСИХОТЕРАПЕУТА

Премда се чини да највећу пажњу међу психолошким темама привлаче питања љубави, страсти и забављања, нашу „другу природу“ ипак у највећем чини друга врста односа – са члановима породице и пријатељима.

     

Психотерапеути откривају да у тим односима и даље кључне остају основне вештине емоционалне и социјалне интелигенције – уважавање партнера, топао и подржавајући однос према тинејџерима и адолесцентима и зрело разумевање и асертивност у пријатељским односима. Из психотерапеутске бележнице преписујемо занимљиве увиде који се, ако ви то тако желите, могу читати и као савети.

1. Способност да се каже „извињавам се“ јесте вештина и то вештина којом нису многи људи овладали. Треба брусити ту вештину. Након извињења не треба да следи реченица „али ево зашто сам то урадио“ или „а онда си ти урадио то“. Извињење јесте преузимање одговорности за то што сте некога повредили, а не рецка у бележници у којој се води нека бизарна битка под насловом „ко је у праву“.

2. Људи се некад понашају врло експлозивно кад су им осећања повређена. Виђам тинејџере како дословно ударају песницама по намештају кад се на договореној сеанси не појаве родитељи. Виђам и родитеље који хистерично плачу и вриште како су промашили у животу кад чују како им је дете пироман. Једном ми се десило да ми пацијенткиња каже како ми је фризура одвратна у тренутку кад се отворило питање њене употребе наркотика. Сви смо људи и не волимо да нас постиде или повреде и то увек треба имати на уму. То не значи да други имају у томе изговор за разна понашања, али запамтите да ће его наћи начина да се заштити и то чак и на врло ружан начин.

3. Детињство не траје вечно, само понекад делује да ће вечно трајати. Немојте никад да пожурујете дете у одрастању, јер ће време забављања и љубавних јада брзо доћи и онда ће то изгледати као вечност.

4. Једина стална ствар је промена. Промену не можете зауставити, једино можете да одлучите како ћете на њу реаговати.

5. Ако се у неком пријатељству осећате понижени, окончајте то пријатељство. Не обазирите се на то што је пријатељство трајало годинама, или што немате баш много пријатеља. Ништа не упропасти човеково самопоуздање тако темељно као окруженост људима који вас понижавају. Боље је осећати се усамљено.

6. Не треба преузимати одговорност за избор који начине други људи па немојте дозвољавати да вас на то натерају. Сви смо капетани свако на свом броду и довољно је што бринемо да наш прамац остане изнад воде. Оног тренутка кад преузмете дужност бриге за нечију каријеру, благостање, добро расположење… тада улазите у нездраво савезништво. У ординацији психотерапеута се често нађу родитељи који се труде да натерају децу да буду „нормалнија“. Исто је и са љубавницима који покушавају да врате „бивше“, а у свим тим случајевима заправо неко покушава да контролише избор оне друге особе и тиме обезбеђује себи фрустрацију и незадовољство. Једно од најстравичнијих открића у животу је схватање колико мало тога у свету можете да контролишете. Све што заиста можете да контролишете је ваше понашање.

7. У неком тренутку, родитељи престају да буду вође и ментори којима се верује и постају саветници и одрасли који децу воле али их понекад баш нервирају. Један случај брачне терапије открио је да, заправо, супруг и даље тражи дозволу од родитеља како за куповину новог кауча, тако и за одлуку о планирању потомства.

8. Не престајте да радите на самосвести. Кад год доживите интензивну емоцију, увек се потрудите да је истражите пре него што одлучите да нешто учинити поводом ње. Седите са собом и размислите и кад нешто после тога учините, нека то буде намерно. Рад на самосвести је психотерапеутски савет број 1. за све оне који желе да побољшају квалитет свог живота.

9. Ваши крвни сродници ће увек бити ваши крвни сродници шта год ви одлучили да имате с њима. Како будете старили, границе према њима се могу мењати али запамтите да не одлучујете ви о томе како ће други људи показивати љубав. Ваше је само да изаберете да ли ћете њихову љубав, тако показану, прихватити или не.


10. Дословно сви око вас се боре са неким демонима. Да, ви сте апсолутно јединствени и ваши демони су за вас јединствени, али сви се ми осећамо беспомоћни/љути/празни/жедни освете. Нека вас утеши то што су и се и други осећали као ви па су, ето, ипак то преживели.


Извор: detinjarije