Истраживање спроведено међу школарцима показало да половина њих има проблем да се степеницама попне до другог спрата.
Воћна ужина замењена је грицкалицама. Уместо физичких активности у природи, деца све више проводе време за рачунаром. Овакав начин живота у најважнијем периоду за развој детета доноси погубне последице по здравље најмлађих. Колико је стање алармантно најбоље показују резултати истраживања у оквиру пројекта „Начини прави избор за дугорочно здравље” Центра за здравље, вежбање и спортске науке.
Испитивање спроведено на узорку од 3.278 ђака из 11 средњих и 52 основне школе показује да готово половина школске деце има проблем да се степеницама попне до другог спрата, а више од 60 % њих живи потпуно пасивно – без икаквих физичких активности. Забрињавају и подаци да 80 % деце не уноси довољно поврћа, препоручену количину воћа једе тек свако треће дете, а само трећина деце конзумира довољно меса и млечних производа. Готово ниједан школарац не једе довољно житарица, а оброци 15 % њих састоје се претежно од масне хране. Свако дете требало би свакодневно да има 60 и више минута умерено интензивне физичке активности: спорта, рекреације, одласка до школе или игре. Већина њих сада има мобилне телефоне или рачунаре који их по цео дан држе приковане за столицу.
Овако лоше навике најмлађег дела наше популације стварају потенцијалне болеснике од хипертензије, дијабетеса, болести срца и крвотока и различитих врста карцинома у одраслом добу.
Да би наша деца била заиста деца, треба мењати њихов стил живота.
– Пројекат „Начини прави избор за дугорочно здравље” покушаће да водичем за здраве животне навике, који ће бити завршен средином ове године, сваком појединцу да конкретан одговор на питање како да се исправно храни и адекватно вежба – рекао је вођа пројекта проф. др Сергеј Остојић, истичући да је једно од дугорочних решења увођење едукације о исправним животним навикама у формално образовање.
Извор: Политика
