Једна од дефиниција родитељства је омогућити деци "корен и крила". Корен је метафора за осећај сигурности, место где се дете увек враћа јер се осећа добродошло управо такво какво је. Крила су симбол родитељске способности да своје дете пусте и у спољни свет, ван родитељског окружења, да му омогуће самостално истраживање, доношење сопствених одлука, односно - "лет".
Дете не може имати своје упориште и корен у свом дому, нити може безбрижно "летети", ако није сигурно у родитељску љубав. Иако се подразумева да родитељи воле своју децу највише на свету, деци то не мора бити очигледно нити сасвим јасно. Деца претпостављају, слуте, надају се да је то тако, али њихово поимање света и вредности које тек требају усвојити, су другачији него код одраслих.
Упијајући искуства из свог окружења, дечји свет пун боја, слика и асоцијација се постепено гради. Деци је неопходна јасна потврда за оно што мисле или претпостављају.
Како?
Размислите на тренутак; на основу чега дете зна да га ви волите? Јесте ли му то рекли и показали на довољно директан, отворен, недвосмислен начин? Наиме, кад похвалимо дететов цртеж или кажемо: "Ти си моје добро дете.", или "Тако смо поносни на тебе јер си …", охрабрили смо дете позитивном, подржавајућом поруком и изразили своје задовољство неким његовим понашањем. Ипак, на овај начин му нисмо рекли да га волимо. Наше показивање љубави треба бити директно, отворено, јасно. Реците; "Ја тебе много волим!" или "Волим те највише на свету!" јер му тек на овај начин говорите нешто што не оставља сумњу или питање што сте мислили кад сте то изговорили. Невербално показивање љубави подразумева загрљаје, пољупце, "гуркање" док читате приче или се играте, тражење прилике да будете више заједно…
Осим тога, данас знамо да отворено показивање љубави утиче не само на дечје самопоуздање и на позитиван развој родитељских вредности, већ и на степен интелигенције.
Учење
Показивање љубави је нешто што многи родитељи тек треба да науче. Чест је случај да су и они сами одрастали без овог облика родитељске подршке. "Тежи" на показивању сопствених емоција су посебно очеви који су у свом детињству били изложени познатим предрасудама да "дечаци не плачу", да су сузе за слабиће… Они су навикли сакрити и потискивати своје емоције. Зато је важно да почнемо врло рано да вежбамо показивање и отворено исказивање љубави коју осећамо. Можда ће Вам бити потребно неко време за свладавање ове вештине.
Предрасуде
Немојте бити "шкртица" у говорењу и показивању најлепших осећаја. Не можете претерати. Постоји став да се с претераном љубављу деца могу размазити. То је предрасуда коју треба заборавити. Показивати детету да је вољено није исто што и размазити га. Подразумева се да су размажена деца вољена деца, али она нису таква постала јер су била сигурна у љубав својих родитеља, већ је то резултат непримереног родитељског става. Дете је потребно сагледавати у његовој тренутној развојној фази, и не задржавати понашање као да је оно млађе него што јесте. Размаженост настаје кад не постоје границе између дозвољеног и недозвољеног понашања, кад је ауторитет врло слаб, и кад се деци допушта готово све, без јасног увида шта дете у неком узрасту треба знати.
Никад превише љубави
Љубави не може бити превише, не може бити претерана. Напротив, најзначајније што можете пружити детету је уверење да га волите највише на свету. Само тако дете може расти сигурно у себе и своју породицу. Осећај безрезервне родитељске љубави чини децу самопоузданом. Захваљујући томе, лакше склапају пријатељства, оптимистичнија су, слободнија, отворенија, радозналија. Не боје се изазова јер знају да имају коме да се врате, уколико погреше. Тај осећај "корена" је неопходан за успешан "лет", кад дође време да свом детету омогућите и крила.
Извор:Лукин портал
