Златну средину, и обично пожељан метод у доласку до свог циља представља асертивно понашање. Асертивност представља изражавање мисли, осећања и уверења на директан, искрен и адекватан начин без угрожавања права друге особе. То значи да се ја борим за остварење свог циља, али уз пуно поштовање других људи и њихових потреба у том процесу. Асертивно понашање подразумева заузимање за себе, одбијање неразумних захтева и тражење онога што желите. Агресивно понашање подразумева обезвређивање друге особе. Асертивно понашање је позитивно, агресивно понашање је негативно.
Како асертивно понашање изгледа?
Препоручује се да се у асертацији увек креће од себе, тачније да јасно кажете шта ви мислите, шта осећате, шта желите или не желите.
Основна порука у асертацији је:
- ја овако мислим;
- ја се овако осећам;
- овако ја видим ситуацију,
- ја (не) желим.
- ова порука описује особу и изречена је без доминације, понижавања или деградирања друге особе, особа штити своје право и поштује право друге особе, ова порука се изражава свим каналима комуникације (вербално и невербално).
Примери асертивног комуницирања:
- Молим вас немојте ме прекидати.
- Можеш ли ми тачно рећи шта ти смета у мом понашању?
- То је прескупо за мене, покажите ми молим вас јефтиније хаљине.
- Разумем да ти је потребно друштво, али мени не одговара да се видимо данас.
- Ако ме не обавестиш до 8 увече, ја ћу направити друге планове.
- Мислим да си јако напредовала у писању извештаја.
- Можеш ли ми позајмити своја кола на дан?
- Не хвала… Заиста не желим више торте… Молим вас испоштујте ме и немојте ме више нудити.
- Он се, по мом мишљењу, није некоректно понашао према вама.
- Волела бих да отворено разговарамо о твом кашњењу.
Свака особа има капацитет да асертивно разговара. И свака особа има базично асертивно право – а то је право да се заузме за себе. Међутим, јако је битан начин на који то особа ради, важно је да заиста мисли оно што говори, да то буде аутентично. Не може неко ко је у стању дисфункционалног беса разговарати асертивно док не промени осећање. Јер ако особа говори једно а невербално манифестује нешто друго, може изгледати смешно, неозбиљно или чак манипулативно. Дакле, асертивност је став. И то став у који дубоко верујемо.
Ево још једног примера како асертивна комуникација може да изгледа:
Све време док се трудите да асертивно дођете до својих циљева, важно је да "слика и тон" говоре исто. Неопходно је да ваша фацијална експресија, мимика и гестикулација буду у складу и да јасно говоре о истом циљу.
Како још изгледа асертивно понашање?
- Када изражавате вашу жељу да нешто не урадите употребите одлучно „не“. Не остављате одлуку на другој особи и немојте бити дефанзивни.
- Причајте чујним и снажним гласом. Избегавајте кукање, грубе и оптужујуће изјаве.
- Одговарајте што је могуће брже и краће без употребе дугих пауза.
- Када се од вас тражи да урадите нешто неразумно, тражите објашњење и пажљиво га саслушајте. Како сматрате да је адекватно, предложите алтернативно решење или понашање које бисте ви радије користили у одређеној ситуацији.
- Искрено изразите ваша осећања без избегавања, нападања других или правдања својих поступака на дефанзиван начин.
- Када изражавате недопадање или неслагање, покушајте да другој особи кажете тачно шта вам се не допада или у чему се не слажете. Не нападајте другог, немојте „лепити етикете“ или наглашавати да он или она заслужују да буду обезвређени или кажњени.
- Препознајте корисност ја порука уместо ти/ви порука али немојте се овог слепо држати јер некада и ја поруке могу садржавати негативне нездраве емоције. На пример ако сте незадовољни понашањем продавца можете љутито рећи „Осећам се јако изиритирано када покушавам да купим сукњу код Вас а Ви се тако понашате!“ или можете рећи смиреним тоном „Стварно ми делујете напето данас. Више ми се допада Ваш смиренији приступ.“ Према томе, немојте прецењивати вредност ја порука.
На крају не заборавите да у непријатним ситуацијама увек постоји могућност избора, односно начин постизања неког циља зависи од Вас. Ми предлажемо асертиван начин.
др Вукашин Перовић
клинички психолог Оливера Новаковић
Извор: Ellis A., Tafrate R.C. (1997) „How to control your anger before it controls you“ Citadell Press Book
