Јутро је било веома хладно. Један сиромашан дечак продавао је новине ходајући од врата до врата да би платио школовање. Погледавши у џеп открио је да има само један новчић, а био је гладан.
Одлучио је да замоли за мало хране на вратима следеће куће. Ипак, кад му је млада и веома лепа жена отворила врата, постидео се, и уместо да затражи мало хране, затражио је само чашу воде.
Младој се жени, видевши га, учини да је можда гладан и, уместо воде, даде му велику чашу млека. Он прихвати чашу и врло лагано је попи, затим је упита: – Колико сам дужан?
Она одговори: – Мајка нас је учила да се љубазност не наплаћује.
– Онда, од срца вам хвала, рече младић.
Дечак се одлазећи од те куће, није само осећао физички јачим, већ је и вера у човека у њему такође ојачала, а био је пре тога спреман да одустане и све напусти.
Годинама касније, та жена је остарела и озбиљно се разболела. Локални доктори су били немоћни. Напокон, упутили су је у велики град где су постојали специјалисти који су могли да проуче ту ретку болест коју је имала. Позван је на консултације доктор медицинских наука. Када је чуо име града, чудно светло је обасјало његове очи. Одмах је устао и сишао до хола где је била њена соба. Огрнут докторским мантилом ушао је да је види. Препознао ју је одмах. Вратио се у собу за консултације решен да пружи све од себе како би јој спасио живот. Од тог дана обратио је специјалну пажњу на њен случај.
Након дуге борбе, битка је добијена. Доктор медицинских наука је затражио од финансијске службе да му достави финални обрачун за њено лечење, на одобрење. Када је добио рачун, погледао га је и дописао нешто на дну рачуна, и послао јој је рачун.
Када је жена добила рачун, плашила се да га отвори – била је сигурна да ће морати до краја живота да плаћа. Ипак, погледала га је, и нешто што је било написано на дну рачуна, привукло је њену пажњу. Писало је: „Плаћено у потпуности једном чашом млека“ и потпис лекара.
Извор: Руска прича
