БРЖЕ И БОЉЕ ПАМТИМО УЗ ПИСАЊЕ

Чини се да све мање користимо оловке и папир за писање, и зашто бисмо кад имамо све те апликације, нотес овде нотес тамо, па на рачунару, па на мобилном – ко још данас мора да пише руком?!

Чини се да је данас писана реч постала куцана реч. Све је то у реду, природан след ствари и прилагођавање новој технологији. Али да ли је таква ситуација у потпуности позитивна, или пак има и своје негативне стране? Да ли је писање руком важно и зашто? Да ли губимо део себе или нешто значајно у животу уколико чешће куцамо него пишемо руком?

Већина ће се сложити да писање руком није ништа специјално важно и да не губимо ништа уколико преферирамо „куцану“ реч, али психолози и неуролози који су се озбиљно бавили овим питањем упозоравају. „Старије генерације“, којима припадамо и ми сами, ипак и нису у великој мери у опасности, док се младе генерације будућих ђака и касније студената могу наћи у веома непријатној ситуацији. Питате се зашто је то тако. Одговорите једноставно на питање и замислите се, када сте ви добили свој први рачунар и мобилни телефон, да ли сте прво научили распоред слова на тастатури и како да слепо куцате поруке на вашем мобилном телефону, или сте се прво учили да слова пишете руком и преписивали их из Буквара?

Ако је веровати неуролозима, писање руком активира подручја у мозгу која нам помажу да учимо брже и боље и да брже учимо да читамо. Исто тако, писање руком помаже нам да научимо како да боље генеришемо идеје и задржавамо информације.

- Док пишемо, аутоматски се активира јединствени неуронски круг. То је срж препознавања начина изражавања у свету писане речи, својеврсно препознавање менталне симулације која се одвија у вашем мозгу, кажу психолози.

Како је ова тема привукла велико интересовање сведочи све већи број истраживања у свету, па тако и студија спроведена од стране Универзитета у Индијани. Резултати ове студије показали су да се у мозгу деце при писању руком активирају три подручја – леви фузиформни гирус, инфериорни фронтални гирус и задњи паријетални кортекс. То су иста подручја која се покрећу и код одраслих који уче да читају и пишу. Код деце која су куцала или само пратила слова, није било никакве активације ових подручја.

Психолози који су учествовали у истраживању, објашњавају да када пишемо руком, морамо планирати и извршити акцију како би на крају испоручили конкретан резултат у облику слова и речи. То је једна од првих демонстрација мозга који се мења под утицајем вежбања.


Даљим истраживањима је утврђено да особе које пишу руком имају способност да продукују више речи и имају више оригиналних идеја од особа које се искључиво служе тастатуром.


Извор: studomat.ba