И филозофи су имали своје навике. Неки су држали часове шетајући, неки су пили кафу сваки дан, неки су волели да буду сами, а други су се сваког дана држали свог прописаног распореда.
1. Разговор
Платон је све своје радове написао у облику дијалога. У њима Сократ доводи у питање супротне хипотезе, одбацујући тако одређене идеје како би се дошло до коначне истине. Дијалог је једна врло корисна техника којом разјашњавамо и доказујемо своје идеје.
Према Вилијаму Ајзаксу, да би нам дијалог помогао да стекнемо нова знања, морамо се ослободити предрасуда. Наравно, треба слушати и не треба унапред планирати шта ћемо рећи. Важно је и постављати питања, али не као замке, већ са циљем да истражимо тему коју не познајемо.
2. Шетња
Аристотел је волео да хода док држи часове. Основао је такозвану школу перипатетика, што значи „путујући“ или „ходајући“.
Ходање нам помаже да мислимо јер се памћење и пажња побољшавају након шетње (и вежбања), а када се редовно шета, стварају се нове неуронске везе. Осим тога, једно истраживање објављено на Универзитету Станфорд 2014. године доказује да шетање помаже у извршавању задатака који захтијевају креативност.
3. Писање
.svg)
Са свега 38 година, Мишел де Монтењ се 1571. године повукао у свој замак и посветио се писању својих есеја све до смрти 1592. Монтењ је био скептичан када су у питању његова знања, па је своје текстове користио у покушају да одговори на питање „Шта знам?“. Дакле, за разлику од Сократа заменио је дијалог разговором са самим собом захваљујући перу и хартији.
Иако је Витгенштај за живота објавио само Логичко-филозофски трактат, овај филозоф је написао књиге и дневнике који су објављени након његове смрти, на пример дело Филозофска истраживања. За њега је писање било још један начин размишљања:
„Ја заиста мислим пером, јер често моја глава не зна о чему то моја рука пише“.
4. Читање
Попер је више пута говорио о библиотеци свог деде, захваљујући којој је заволио читање.
Осим користи и очигледног задовољства које нам пружа ова активност, студије показују да нам читање одржава мозак у форми и повећава емпатију. Такође оно повећава интелигенцију.
5. Самовање
Артур Шопенхауер није био само мизантроп, већ и самотњак, и то само такав. Друштвени живот је за њега био обавеза и сматрао га је обманом, па је стога тврдио да интелигентни људи могу имати само шачицу пријатеља, а и то је много. Ниче је био још један окорели самотњак који је поред тога и шетао неколико сати дневно.
Иако није потребно постати прави пустињак (заправо, екстремна усамљеност може бити штетна за здравље), треба знати бити сам и уживати у томе.
Самоћа нам дозвољава да се искључимо и да се концентришемо на своје мисли. Такође нам помаже да боље руководимо својим временом и да то време посветимо ономе чиме највише желимо да се бавимо: писање, читање, одмарање... Мада су и сарадња и разговор битни, за развијање креативности такође је важно бити сам, јер нам то помаже да радимо без прекида и слободно, без страха да ћемо бити осуђивани.
Што се тиче филозофије, морамо имати на уму да никада нисмо заиста сами, јер заправо увијек водимо разговор са нама самима. Како је написала Хана Арент,
„у самоћи, дијалог увек изникне, јер чак и када смо сами присутно је двоје“.
6. Распоред
Кант је говорио да човјек може да подешава свој часовник према тома када одлази у шетњу. Сваки дан би устајао у пет и пио би по шољу или две не много јаког чаја. Пушио би своју лулу медитирајући, а потом је давао часове од 7 до 11, затим би ручао, шетао и, пре повратка кући, разговарао са својим пријатељем Џозефом Грином. Прекиде и промене није волео, чак и када би било у питању само једно дрво које је толико порасло да заклања звоник који се видео из његове канцеларије: такво дрво би било осуђено на смрт. Али, себи је дозвољавао покоји гутљај вина и понеку партију билијара.
Мада је Кантов случај претеран, важно је да дан буде организован и да направимо распоред за своје планове: планирање смањује стрес, помаже нам да одредимо своје циљеве, као и да оцијенимо како напредују наши задаци.
Организација нам такође омогућава и да одвојимо време за размишљање о раду, што је исто тако важна активност као и сам рад.
7. Кафа (и друга мала задовољства)
Серен Кјеркегор је био још један обожавалац шетање, а свакодневно је и писао. Како објашњава Масон Кури у књижи „Дневни ритуали“, и он је волео да пије кафу након вечере, а узимао би и чашицу шерија.
То је добра идеја: кофеин, између осталог, подиже пажњу и ниво енергије, потпомаже дугорочно памћење, као и когнитивне функције уопште. Мада носи са собом више ризика него кофеин, умерено конзумирање алкохола је такође корисно за наше когнитивне функције. Доводи се у везу и са повећаном креативношћу. Али не заборавимо: говоримо о једној чашици, а не о флаши.
8. Одмор
Мала задовољста јесу важна, али морамо водити рачуна о томе која ћемо изабрати. О свакодневним навикама Сигмунда Фројда се говори у већ поменутој књизи Масона Курија. Он се држао готово тако стриктног распореда као и Кант, укључујући и шетње градом. И он је волео да медитира, али то је често чинио током оброка, што је нервирало његове госте који су због тога морали да разговарају са другим члановима породице.
Ако ћемо да се угледамо на Фројда, боље би било да се то односи на три месеца одмора годишње. Иако можда себи не можемо да приуштимо толики одмор, морамо имати на уму да
одморање повећава продуктивност, побољшава пажњу и памћење и подстиче креативност. Како објављује "Сциентифиц Америцан", исто толико колико је телу потребан витамин Д, за мозак је неопходно понекад ленчарити,
било то неколико недеља на планини или свега пола сата дремежа.
Извор: blic.rs
