Поуке дивљих гусака

• Када једна дивља гуска замахне у лету крилима, ствара покретачку снагу за птицу која лети иза ње. Летећи у облику латиничног слова В, цело јато може летети за 71% даље, него да свака птица лети сама.

Поука: Људи који путују у истом смеру, повећани осећајем заједништва, брже ће и лакше стићи тамо где су се упутили, ако се ослоне на међусобне замахе и напредовања.

• Када се нека гуска одвоји од јата, она сместа осети тешкоћу и отпор, који се јаве код самосталног лета, па се брзо враћа у јато на своје место, да би се и даље користила покретачку снагу коју ствара птица непосредно испред ње.

Поука: Кад бисмо имали толико разума колико дивље гуске, остали бисмо у јату, предвођеном онима који воде тамо где и сами желимо стићи.

• Кад се гуска предводница умори, она одлази на зачеље јата, а друга гуска тада преузима положај на челу јата.

Поука: Успех зависи од заједничког рада, где људи наизменично преузимају на себе тежи део посла и деле бреме вођства.

• Дивље гуске из последњих редова гачу како би бодриле  летачице на челу јата да одрже брзину лета.

Поука: Морамо бити сигурни да “гакање” из задњих редова пружа подршку онима напред.

• Када се нека гуска разболи, кад је ране или оборе на земљу, друге две гуске се одвајају из јата и слећу заједно с њом да би јој помогле и штитиле је. Остају с угроженом гуском све дотле док се ова не опорави или док не угине. Тада узлећу да би наставиле пут саме, гледајући да се успут прикључе дугом јату или да достигну своје.

Поука: Кад бисмо имали толико разума колико дивље гуске, остајали бисмо једни уз друге, као што оне чине.


Извор: Непознати аутор