Дислексија је проблемом у савладавању вештине читања, због којег се многа деца окарактеришу као "лења", "тврдоглава", "безобразна", па чак и "глупа".
Први корак у томе да спречимо будуће неправде учињене ка деци која имају такав проблем је информисање.
Шта је дислексија и како је уочити
Дислексија представља поремећај способности читања или разумевања прочитаног, иако постоје све основе да дете савлада те вештине: уредна интелигенција, добар вид, слух, упорни рад на развоју вештина, жеља детета да научи.
Типични знаци да дете има дислексију се огледају у следећем:
- дете застајкује пре него да прочита реч,
- гута слова,
- додаје слогове,
- премешта редослед слова у речи,
- замењује слова која слично звуче,
- тешко повезује гласове у речи,
- не разуме оно што прочита (иако може да разуме када му ви прочитате),
- прескаче редове,
- неправилно дише током читања (стално мора да застаје да узме дах)
- ма колико да вежбате читање делује да нема напретка или га има минимално.
Уз то, често уочавате и "пратеће" симптоме:
- дете је свесно свог проблема и осећа се потиштено због тога,
- изолује се из друштва,
- почиње да избегава контакт са другом децом.
Наиме, деца са дислексијом су свесна да имају проблем са читањем. Врло често успевају да замаскирају проблем тиме што буквално запамте унапред оно што би требало да "прочитају". Онда када су откривена да, на неки начин, заостају за другом децом, коментари попут "то је она девојчица која не зна да чита" не чини баш дете најпопуларнијим у друштву. Сем проблема везаним за социјално функционисање јављају се и други, специфични проблеми као што су оријентација у простору и времену. Такође, детету може бити тешко да успостави редослед између различитих активности, детету са дислексијом је тешко да каже време или да се придржава распореда. Главни проблеми леже у томе да дете не може да се оријентише у простору; мешања тога шта је лево, а шта десно, одражавају се касније, природно, и на папиру. Одакле кренути са читањем речи и у којем смеру се кретати?
Једна од научних претпоставки јесте да је дошло до замене функција двеју хемисфера: десна (синтетичка) преузела је језичке функције леве (аналитичке). Како извршити анализу слова и речи и прочитати је, ако нам је обрнут процес доминантан? Деца са дислексијом чешће мисле невербално, управо због доминације десне хемисфере која има функцију интеграције визуелних и аудитивних информација. Уз то, формирање категорија је вероватно нешто што ћете код деце са дислексијом приметити брзо. Она имају тешкоће да пронађу надређене појмове, кутије у које могу да смештају информације. Из тог разлога, у претраживању гомила на које слажу информације, често делују као деконцентрисана, хиперактивна.
Шта можете да урадите када препознате проблем или наговештај проблема
Обавезно се консултујте са логопедом или психологом. На тај начин, можете да добијете адекватну процену и програм за рад са дететом. Систематски рад на развоју вештина читања уз рад на оснаживању и мотивисању детета, је оно што се примарно препоручује када је дислексија у питању.
Постоје и многа помагала доступна уз традиционални један на један рад, попут неурофидбек методе, којом се ради на стимулисању можданих таласа тако да се повећава капацитет детета да дуже истраје на задатку читања. Као родитељ можете да:
- читате наглас сваки дан са својим дететом; нека то буде нека врста заједничког дружења;
- користите сваку прилику да заједно вежбате (слогани на билбордима, знакови на супермаркетима, инструкције за склапање играчака...);
- важно је да познајете интересовања свог детета. Дете лакше учи кроз оно што му је занимљиво (спорт, музика, сликање, историја...);
- користите аудио књиге. Нека дете чита књигу и слуша снимак. Полако, нека почне да чита уз књигу;
- тражите хобије, активности после школе којима ћете радити на повећању осећања личне снаге, стабилности детета, самопоуздања детета;
- бележите запажања везана за понашање детета. Те белешке ће бити корисне и стручњацима који праве програм за дете;
- олакшајте детету памћење распореда. Правите визуелне подсетнике, мапе, смернице;
- проверите разумевање детета. Не дајте му шест налога истовремено. Разбијте информације у неколико делова и онда их преносите детету;
- помозите му са оријентацијом у простору. Постоје методе попут реедукације психомоторике или БраинГyм-а посебно намењене деци са дислексијом. Нађите слике тих вежби и примењујте их.
Упознајте се са проблемом да бисте могли да га препознате у пракси. На тај начин се даље могу осмислити начини да се помогне детету да се лакше носи са проблемом.
Извор: Логопедско едукативни центар "Чабаркапа"
