Само неколико компјутерских програма може да филтрира друштвене мреже, попут Фејсбука, форума и блогова, а случајеви злоупотребе деце на интернету све су чешћи. Уместо да то спречавају, родитељи
злоупотребе још потпомажу објављивањем фотографија деце на друштвеним мрежама, кажу рачунарски стручњаци. Млађи родитељи, информатички писмени, знају да од онога тренутка када објаве фотографије своје малолетне деце у разним свакодневним ситуацијама, оне више нису део њихове приватности, већ јавног простора. Ипак, они углавном не размишљају о опасностима које вребају на интернету.
Мајка две бебе, која такође објављује слике своје деце на њен Фејсбук профил, каже да не види ништа лоше у томе и да пажљиво бира шта поставља на интернет.
"Трудимо се да постављамо слике које су пристојне, на којима деца нису голишава, купају се или пресвлаче. Првенствено постављамо слике да би могли нашим пријатељима да покажемо нашу децу или да поделимо са њима неке наше срећне тренутке", прича млада мајка.
Она каже да јој је једна врста гаранције да слике неће бити злоупотребљене и то што су јој Фејсбук пријатељи људи које добро познаје и ван виртуелног простора.
"У подешавањима постоји могућност да неко ко није мој пријатељ не може то да види. Е сад, постоји опција и да поставите неку забрану и за одређене пријатеље, да они не могу да виде, али ето ја сам већ самим одобравањем одређених људи за моје пријатеље направила неку цензуру", уверена је она.
Фејсбук полаже право на све фотографије на мрежи!
Иако се Фејсбук налог може делимично закључати и учинити полујавним, постављање дечијих фотографија може бити опасно, јер Фејсбук, као компанија, полаже свако право на њих, упозорава главни уредник штампаних и интернет издања "Свет компјутера" Душан Стојичевић.
"То је објављивање и то тако треба схватити! Објављивање у јавности слике вашег детета, то је као када бисте објавили у новинама. Чак још горе! У новинама знате да ће бити објављено тад и тад и то је крај са том сликом, ви имате да кажем траг где је та слика завршила. Овде немате траг", наглашава Стојичевић.
Он подсећа да и поред заштите хакери могу да уђу у сваки налог на интернету, којег потом могу злоупотребити, односно искористити слике за разне фотомонтаже.
А шта са тинејџерима?
Уредник издања "Свет компјутера" Душан Стојичевић каже да је и сам родитељ, да разуме потребе других, али да ни он, а ни његова ћерка, која је тинејџерка, немају слике на својим профилима:
"Не желим да изузимам своје дете из тренда који је у њеном друштву, значи сва деца имају налог на фејсбуку, али постоје неке ствари које родитељи морају да науче децу, да се одговорно понашају још у том добу".
Tинејџери са којима смо разговарали кажу да воде рачуна о томе шта објављују на интернету, али да многе девојчице имају слике на којима су у купаћим костимима и да им то доноси већу популарност у школи.
Док су у Србији кампање намењене заштити деце на интернету и спречавању злоупотреба тек у зачетку, Европска унија ће, од 1999. године, на сваке четири године усвајати нови програм намењен већој безбедности деце на интернету. Колико се озбиљно схвата овај проблем говори и податак о томе колико новца се издваја за њега. За актуелну акцију која траје од 2013. године биће потрошено 55 милиона евра, како би се, између осталог, развила и знања о ризицима и последицама излагања деце интернету.
Извор: 021.rs
