Када чујете реч ’интелигенција’, вероватно одмах помислите на тестирање нивоа IQ-а. Интелигенција се углавном описује као интелектуални потенцијал, нешто са чиме сте рођени, што може бити мерљиво и не може бити променљиво. Ипак, почев од психолога Х. Гарднера, који је у модерну психологију увео концепт Теорије вишеструке интелигенције, све више његових колега се слаже са ставом да треба превазићи традиционална схватања да постоји само једна интелигенција и један ниво IQ-a, те да је овај начин размишљања превише ограничавајућ.
Гарднер је први пут 1983. године указао на то да сви људи имају различите врсте интелигенција. Не постоји једна, општа. Амерички психолог их је издвојио осам, и предложио је девету као могућу, а интелигенцију дефинише као способност за решавање проблема и стварање производа који се цене у једном или више културних оквира.
Врсте интелигенција према Гарднеру су:
1. Визуално-просторна интелигенција
Овде је јасно да је наглашена моћ визуализације, и појединци који је имају, истичу се у проучавању мапа, графикона, видео снимака и фотографија. Уживају у читању, писању, сликању, цртању, склапању пузли и сличним задацима. Воле посматрати свет око себе и проналазити занимљивости у њему, и обично поседују изражену машту. Идеална занимања за њих су: архитекта, уметник, кореограф.
2. Вербално-лингвистичка интелигенција
Људи који поседују ову врсту интелигенције, добри су у коришћењу и артикулацији речи, писању, усменом изражавању, и краси их добра меморија. Воле да пишу приче, читају, воде дебате, користе хумор, детаљно објашњавају ствари… Све ове врлине су главна снага, пре свега, новинара и писаца, адвоката и учитеља, професора.
3. Логичко-математичка интелигенција
Одличне вештине решавања проблема и комплексних рачуница, уживање у размишљању о апстрактним идејама, проучавање научних експеримената – овим одликама се поносе научници, математичари, програмери, инжињери, рачуновође, економисти, лекари. Омиљена забава су им загонетке, ребуси, мозгалице. Уместо речима, они размишљају бројевима.
4. Телесно-кинестетичка интелигенција
Ова врста је изражена код особа које се складно крећу, осећају се угодно у свом телу и користе га како би се изразили на различите начине. Најчешће је поседују плесачи, атлетичари и глумци, као и они који воле да раде рукама и баве се активностима попут моделарства, конструисања, поправљања. Имају одличну физичку координацију и склони су памћењу ствари приликом рада.
5. Музичка интелигенција
Јасно је да је поседују музичари, певачи, композитори, наставници музичког, сви они који добро осећају ритам и звук. Уживају у певању и свирању, лако препознају тонове и музичке обрасце, лако памте песме и мелодије, имају изражен ниво схватања музичких структура, ритмова и нота.
6. Интерперсонална интелигенеција
Одлике везане за ову врсту су: добро разумевање других и интеракција са њима, процена емоција, мотива, жеља и намера људи из околине. Појединци код којих је наглашен овај тип интелекта, углавном су психолози, филозофи, саветници, политичари. Имају одличне комуникативне и невербалне вештине, посматрају ситуације из различитих углова, креирају позитивне односе са људима, добри су у решавњу групних конфликата.
7. Интраперсонална интелигенција
Особе које су интраперсонално интелигентне, углавном су свесне себе, својих врлина и мана – повезане су са интроспекцијом и ауторефлексијом. Често знају бити повучени и проводити време у самоћи, када анализирају себе, околину, теорије, идеје. То су, пре свега, филозофи, писци, теоретичари, научници.
8. Натуралистичка интелигенција
Ова врста је најновији додатак Гарднеровој теорији, и дочекана је са више отпора него претходних седам. Према Гарднеру, појединци који се овде истичу су више у складу са природом од осталих и често су заинтересовани за очување и истраживање околине, и учење о другим врстама. Веома су свесни суптилних промена у свом окружењу. Воле боравити у природи, посматрати је, анализирати биљке, животиње, минерале, а најчешће су то биолози, еколози, баштовани, фармери, кувари, пољопривредници.
9. Егзистенцијална интелигенција
Девету, која је могућа, али не и загарантована врста интелигенције поседују је особе које воле размишљати о филозофским питањима, о смислу живота и постојања, и уопште о свему што чини живот. То су често они из филозофским и верских кругова.
Извор: bizlife.rs
