Дан сећања на жртве у Другом светском рату- 21. октобар

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1 941. године представља један од највећих злочина  нацистичке Немачке у току Другог светског рата. У периоду од 19. до 21. октобра 1 941. године у Крагујевцу и околини стрељано је више хиљада цивила у знак одмазде, а међу њима су били ученици и професори крагујевачке гимназије. 

Споменик V 3 посвећен стрељаним ђацима крагујевачке гимназије

У знак сећања на жртве стрељане Шумарице су претворене у спомен-парк. У оквиру меморијалног комплекса налази се 10 споменика подигнутих на местима где су се налазиле хумке стрељаних и музеј 21. октобра. Центрелни споменик представља споменик стрељаним ђацима V 3 и професорима крагујевачке гимназије.

"Крвава бајка", Десанка Максимовић. Стихове казује Мира Ступица

Седам најчешћих грешака деце која не знају да уче

Најкориснија вештина данашњице је вештина самосталног учења. Та вештина није чак ни питање одабира, него питање опстанка.

Чињеница је да ученици који знају да уче – воле учење, а да га они који нису научили да уче – не воле, сматрају учење нечим тешким и досадним па праве проблеме и себи и учитељима. Један од добрих начина је да их најпре одучимо од седам најчешћих грешака лошег учења:

1. Ученик се труди да запамти нешто што не треба запамтити него разумети.

2. Ученик запамти, али не провежба довољно.

3. Не вежба објашњавајући то што зна неком другом, својим речима.

4. Срља и баца се на задатке пре него што је научио најосновније. Не иде му, па одустаје.

5. Одгађа да примени своје знање или вештину док њоме савршено не овлада – јер се боји грешке и неуспеха.

6. Сатима учи, убија се од учења.

7. Учи, а не размишља заиста о томе што учи.

Што је алармантно погрешно у тих седам најчешћих грешака?

Прва ствар коју ученике треба научити кад их учимо да уче јесте да је реч о вештини коју свако може да научи и у којој свако може да буде успешан.

Мање учи, а више научи

Правило је: уложиш ли 80 посто свог труда и времена у учење и тиме оствариш 20 посто резултата – не знаш учити. Онај ко зна да учи, уложиће 20 посто времена и напора да покупи 80 посто онога што треба да научи. Све би се могло сажети саветом: мање учи, а више научи, те се фокусирај на најважније.

И сад долазимо до првог корака у учењу самосталног учења: ученик мора научити да одреди што је битно, а шта није. 

Пут до самосталности у учењу

Неописиво је једноставно учити ученике да уочавају шта је битно: престаните то да им говорите. Уместо да им тумачите ново градиво, нека на часу читају одломак по одломак из уџбеника. Одломак је једна или више реченица које на окупу држи нека заједничка мисао. Нека је открију. Након сваког одломка питајте их шта је ту битно, нека сажму, кажу то својим речима. Ако сами нису уловили смисао и оно што је битно – тада сте ви на реду да им то објасните. Не пре тога.

Други сјајан начин да ученике научите да открију битно јесте – окренута учионица. Задајте им да код куће проуче нову лекцију и извуку белешке, направе концепт, припреме једноминутно предавање… Кад на следећем часу чујете шта су и како су схватили, онда се умешајте нужним објашњењима, примерима, синтезама…

Ако дете не мора, онда ни неће

Има једна стара пословица која каже да је пут у пакао поплочан добрим намерама. Све што ја урадим уместо ученика (или детета) – оно не мора. А ако не мора, онда дете ни неће. Најзад, ако желите да убијете две муве истим ударцем – научити ученика да размишља и научити га самосталном учењу – задајте му да поставља питања, и то разне облике питања.

Самостално учење постављањем питања ученика навикава на проблемско размишљање. Учинићете својим ученицима огромну услугу ако им за домаћи не задате да одговоре на питања, него да их поставе. Нека саставе испит, тест… Разговарајте с њима о питањима која су поставили. Научите их да разликују питања за репродукцију запамћених података (на које је могуће у тексту наћи већ готове одговоре) од питања вишег степена која траже да нешто самостално анализирају, самостално створе закључке или процене. 

Извор: Детињарије

Богатство јесени - јесењи плодови

Ученици III 4 ОШ "Бранко Миљковић" из Ниша су богатство јесени приказали на креативан начин. Уз помоћ глине вајали су, а затим и обојили јесење плодове.

Римске цифре - III разред

Једноставна правила писања римских цифара.

Римске цифре

Завичај на карти Србије

На часу Природе и друштва, ученици III 4 ОШ "Бранко Миљковић" из Ниша, применили су стечена знања о оријентацији на карти завичаја.

Светски дан без аутомобила - 22. септембар

Овако су ученици III 4 ОШ "Бранко Миљковић" из Ниша обележили 22. септембар - Дан без аутомобила.

Јесен је, јесен рана

Јесен почиње 23. септембра, у 10:21, док за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње пролеће.

Обданица ће трајати 12 сати и девет минута, а ноћ 11 сати и 51 минут.

На дан јесење равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земља поседује атмосферу која привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.

Пет дана након доласка јесени, у понедељак, 28. септембра моћи ће да се види потпуно помрачење Месеца.